Reforma koja je trebalo da obezbedi bolje penzije pokazuje se kao zamka za one koji su najviše verovali u nju. Guverner Narodne banke Trajko Slaveski upozorava da čak 70 do 80 procenata osiguranika u drugom penzionom stubu, kada se penzionišu, neće dostići ni minimalnu penziju - i moraće da traže spas u državnom fondu PIOM.

Kako se došlo dovde? Kada je drugi stub uveden 2000. godine, pod pritiskom Svetske banke, jedna trećina penzionih doprinosa preusmerena je iz PIOM-a ka privatnim penzionim društvima. „Jedna trećina sredstava koja su se uplaćivala u PIOM otišla je privatnim penzionim kompanijama", kaže Slaveski. Rezultat će početi da se oseća oko 2030-2032. godine, kada prvi krenu u penziju kroz ovaj sistem.

Brojke iza privatnih fondova su poražavajuće. Samo u prvih devet meseci 2024. naplaćeno je 11 miliona evra provizija, od čega oko 5 miliona čista dobit - profitna marža preko 50 procenata. Dve trećine deficita penzionog sistema, prema guverneru, potiču upravo iz preusmeravanja ka drugom stubu.

Ovo se već jednom desilo u malim razmerama: 2019. godine oko 16.500 prevremenih penzionera iz drugog stuba vraćeno je u PIOM zajedno sa doprinosima od oko 40 miliona evra. Sada se očekuje da se to ponovi u mnogo većem obimu.

Pouka je gorka i poznata. Reforma upakovana kao moderno rešenje, sa obećanjima o višim penzijama, na kraju je naplatila provizije građanima i ostavila im penzije ispod minimuma. A kada sistem propadne, spas se opet traži u istoj onoj državi koju je reforma trebalo da rastereti. Ko odgovara za 26 godina pogrešnog računa - ili, kao i obično, niko?