Irski data-centri potrošili su 22 odsto nacionalne proizvodnje električne energije prošle godine - više od svih irskih urbanih domaćinstava zajedno. Za poređenje, isti objekti u SAD i Velikoj Britaniji troše svega 6 odsto. Izveštaj, naručen od ekoloških grupa, ovu cifru kvalifikuje kao „upozorenje za celu Evropu".

Brojke su konkretne. Od 2015. do 2023., irska ekonomija izgubila je 715 miliona evra zbog data-centara. Prosečan irski porodični račun za struju porastao je za 360 evra u istom periodu. Prognoza - prosečan porodični račun će imati još 295 do 644 evra uvećanja između 2025. i 2034. godine.

Zašto poskupljuju data-centri za ostale potrošače? Zato što stalno traže ogromnu, nepokolebljivu količinu energije. To znači da u mnogim časovima cenu na tržištu određuju gasne centrale - a gasne centrale imaju najvišu cenu. Istraživač Šon Firon to rezimira: „velika i neskaledana potrebnost data-centara povećava broj sati kada gas određuje cenu na irskom tržištu."

Istovremeno, nova studija sa Arizona State University pokazuje da data-centri bukvalno greju vazduh oko sebe. Temperatura može da bude do 2 stepena Celzijusova viša u gradovima niz vetar od ovih objekata. Jedan data-centar proizvodi otpadnu toplotu ekvivalentnu 40.000 domaćinstava. Rezultat: više temperature → više klima-uređaja → veća potrošnja → veći termički pritisak na mrežu. Klasičan začarani krug.

Za Balkan ovo je važno iz prostog razloga: makedonska, srpska, rumunska vlada - sve sanjaju o privlačenju data-centara. Ponude od Microsoft, Amazon, Google putuju kroz Dunavski region svakih nekoliko meseci. I u toj bici „za budućnost", malo vladinih administracija obraća pažnju na irsku cifru od 22 odsto. To će biti naša bitka za pet godina - a mi još nismo počeli da razmišljamo kako da je odigramo.