Čikago je stavio na TV-mapu seriju The Bear, i s tim odjednom ceo svet traži recept za Italian beef - sendvič koji postoji još od početka 20. veka, kad su italijanski imigranti u radničkim četvrtima grada tražili način da naprave jeftino govedsko mesto za ručak.

Rešenje je jednostavno u opisu, teško u navici: goveđa pršuta se kuva sporo u aromatičnom sosu s lukom, origanom, bosiljkom, timijanom i lovorom. Hladi se preko noći. Ujutru se seče na ultra-tanke parčiće i potapa u sopstveni sos - takozvani „au jus." Servira se u čvrstoj ali upijajućoj lepinji, sa giardinieru - konzerviranim povrćem (šargarepa, celer, karfiol, ljute paprike, masline) koji daje kiselost i teksturu.

Postoje tri načina serviranja i svi imaju svoje fanove. Dry - meso izvađeno iz sosa, bez kapi. Wet - kašika sosa preko svega. Dipped - ceo sendvič potopljen u sos pre nego što se servira. Serija je popularizovala dipped stil; prava verzija u čikaškom Mr. Beef on Orleans (otvoren 1979) dozvoljava sva tri.

Zašto treba i Balkan da proba ovo? Zato što je logika ista kao naše čorbe - jeftino meso, mnogo vremena, malo začina - ali sa italijanskim ramom i američkom ambicijom. I zato što u doba kada svi ladne paštete i stavljaju tunu u hleb, sendvič o kome se misli četiri sata unapred nosi nešto što nam nedostaje - nameru.