Evropljani rade jedan sat manje nedeljno nego pre 10 godina - 35,9 sati prosečno u 2025., u poređenju sa 36,9 sati u 2015. Brojka dolazi iz najnovije analize Eurostat-a i pokazuje tihu ali sistemsku promenu u evropskom radnom vremenu. Nije revolucija - ali nije ni slučajnost.

Koje zemlje rade najviše? Grčka je na vrhu sa 39,6 sati nedeljno, a iza nje su Bugarska i Poljska sa po 38,7 sati, potom Litvanija sa 38,4 sata. Na suprotnoj strani - Holandija sa svega 31,9 sati, praćena Danskom i Nemačkom (po 33,9), i Austrijom (34). Razlika između vrha i dna je skoro 8 sati - praktično cela radna smena.

Po profesijama: poljoprivrednici i šumari rade najduže (oko 42 sata), a zaposleni u osnovnim zanimanjima najkraće (31,8 sati). To je realnost tržišta rada - ne ono što je "pravedno", već gde su visoki časovi i gde su niski. Klasičnih 40 sati nedeljno pretvaraju se u statističku prošlost.

Za Balkan, i konkretno za Makedoniju (koja nije u EU, ali joj ekonomija diše sa severnim tržištem), ova promena ima konkretno značenje. Nemački i austrijski partneri imaju radnike koji rade 34 sata nedeljno - a od makedonskih podizvođača očekuje se da ispoštuju iste rokove radeći po 8 sati dnevno (ili 45+). Disbalans nije samo kulturni. To je i razlog zašto je Balkan još uvek "jeftina radna snaga" - ne samo po plati, već i po obimu rada.