Nekoliko koraka deli stare zidine Trijera (nem.: Trier) od kopna prekrivenog vinogradima. Pravi vinogradi, sa redovima rizlinga koji se spuštaju niz padinu ka Mozelu, sa kulama i krovovima grada u podnožju, i sa rekom dole, širokom i mirnom. Ne treba mnogo da bi se razumelo zašto su Rimljani odlučili da se ovde nasele pre više od 2.000 godina.

Trijer je najstariji grad Nemačke. Osnovan je 16. godine pre nove ere, pod imenom Augusta Treverorum, na keltskoj teritoriji. Vremenom je postao jedan od četiri glavna grada Rimskog carstva - drugi Rim, kako lokalni stanovnici i dalje govore sa određenom dozom ponosa. Devet njegovih spomenika nalazi se na UNESCO listi, sedam od njih rimskih. Za grad od 115.000 stanovnika to je značajna težina istorije.

Prvi dodir sa gradom najčešće je Porta Nigra - monumentalna severna rimska kapija iz 170. godine, najbolje očuvana rimska kapija severno od Alpa. Lokalni je zovu „Pohta", a malo ko zna da nikada nije bila do kraja završena - nedostajao je novac ili se promenio politički prioritet, i radovi su ostali na pola. Nedovršeni spomenik koji je postao najprepoznatljiviji simbol grada. Humor istorije.

Drugi rimski ostaci: amfiteatar južno od grada, koji je nekada primao 20.000 gledalaca i danas je scena za dramatizovane posete, i Imperijalna kupatila sa podzemnim hodnicima i lavirintom dvorana. Pod katedralom „Sveti Petar" krije se naslagana geologija: rimski temelji, srednjovekovni romanski sloj, gotika, barok, savremene intervencije - 17 vekova na jednom mestu. U zidovima su sakrivene male figure ribe, lisice, zmaja i miševa, što obilazak pretvaraju u igru.

Pored katedrale stoji Liebfrauenkirche, najstarija gotska crkva sa centralnom osnovom u Nemačkoj. Ispred nje - Domstein, ogroman granitni stub o kome legenda kaže da je đavo bacio ka crkvi kada je shvatio da su ga građani Trijera prevarili da im pomogne u gradnji. Promašio je, a stub je tu i danas. Sva deca u gradu tvrde da su se na njega bar jednom popela.

Srce grada je Hauptmarkt - trg sa kamenim krstom iz 958. godine, za koji lokalni tvrde da je najstariji u Evropi. Pijaca radi šest dana u nedelji. Od marta do novembra, štand za vino na samom trgu spaja vinare regiona sa posetiocima bez posrednika. Oko trga: kuća Steipe sa dve figure vitezova, Crvena kuća sa legendom da je Trijer osnovan 1.300 godina pre Rima (u to više niko ne veruje, ali je u 17. veku bilo potrebno), kuća Trojice kraljeva sa vizantijskom fasadom.

Vino nije proizvod u Trijeru, vino je deo pejzaža. Mozel je drugi najveći region rizlinga u svetu. Iz vinograda Olewig, 20 minuta peške od centra, pogled na krovove i reku je jasan. Biskupske vinarije - Bischöfliche Weingüter Trier - čuvaju vino u podzemnim galerijama sa rimskim zidinama koje se prostiru ispod centra. Lift spušta posetioce tri sprata niže, u svet u kome se tišina lomi samo na sporo mehuranje fermentacije.

Za poseban lokalni ukus: Viez je suv jabukov sajder serviran u čaši Porz, uz Flieten (pileća krilca na žaru sa začinima) ili uz ribu iz Mozela. U staroj ribarskoj četvrti Zurlauben, kuće iz 18. i 19. veka sede uz reku, a odatle polaze brodovi za šetnje. 200 kilometara biciklističke staze vodi rekom do Koblenca.

Kada poći? Trijer radi u svako doba godine. Početkom juna (6-7. juna ove godine) - BrückenGlück, festival rimskog mosta sa muzikom i plesom nad 2.000 godina kamena. Kraj juna - Altstadtfest, festival starog grada sa besplatnim ulazom. A kraj novembra donosi možda najlepšu stranu grada - Božićni pazar na Hauptmarktu, sa malim kućicama među istorijskim zgradama i mirisom đumbir-leba i kuvanog vina u osvetljenim sokacima. „Caru Augustu bi se i to dopalo", kažu u Trijeru. Teško je negirati.