Švedska je glasala, a razlika je jedno mesto u parlamentu od 349 poslanika. Levocentristički blok koji podržava Magdalenu Anderšon za premijerku vodi minimalno ispred desničarskog bloka aktuelnog premijera Ulfa Kristeršona. Glasovi se i dalje broje, a konačni rezultat izborna komisija utvrđuje oko nedelju dana posle izbornog dana.

Izlazne ankete najavljivale su ubedljiviju prednost levice. Švedske izlazne ankete obično nisu naročito precizne - 2022. godine predviđale su da će blok Anderšon dominirati, a na kraju je pobedila desnica predvođena Kristeršonom. Ko god večeras slavi, treba da ima tu brojku na umu.

Referendum koji niko nije najavio kao referendum

Pobeda desnice značila bi da Švedski demokrati - stranka sa neonacističkim korenima, sa podrškom od 17,2 odsto - po prvi put ulaze u vladu, a ne da je samo podržavaju spolja. Zato mnogi ove izbore vide kao referendum upravo o toj stranci. Pitanje je bilo da li se zemlja od 10,6 miliona stanovnika nastavlja kretati udesno ili se vraća liberalizmu koji je decenijama bio njena vizit-karta.

Odgovor je, kako izgleda zasad: ni jedno ni drugo. Pola-pola, sa jednim mestom razlike.

Kada je tesan rezultat poruka sam po sebi

Švedska je zemlja koja je u zapadnoj Evropi godinama bila primer stabilnosti i konsenzusa. Danas je njen parlament podeljen na dva bloka između kojih je razlika manja od greške pri brojanju. To nije švedski fenomen - to je tekuće stanje u dobrom delu Evrope, gde dva tabora imaju približno isti broj glasača i nijedan nema dovoljno da vlada bez muke.

Balkan zna ovu scenu izbliza: vlada koja se sastavlja od delova, koalicije koje se pregovaraju duže nego što traju, i nova izborna noć koja se pojavljuje brže nego što je iko planirao. Razlika je u tome što je tamo kampanja završena, a brojači još uvek rade. Da li bi se kod nas sa jednim mestom razlike mirno čekao konačni rezultat?