Pre mesec i po, prema podacima unetim u elektronski dnevnik, nedostajalo je oko 4.900 prvaka. Danas, prema ministarki obrazovanja i nauke Vesni Janevskoj, razlika je oko 1.500.

Razlika između dve brojke je 3.400 dece. Šta se dogodilo s njima?

Ništa. Škole ih nisu unele na vreme u elektronski dnevnik, iako im je to obaveza.

„Za sreću, brojka se drastično smanjila”

Formulacija ministarke otkriva problem s celim pristupom. Ništa se nije smanjilo - samo je podatak postao tačniji. Jedna i ista realnost bila je prijavljena dva puta, s razlikom od 3.400 dece, i u tom intervalu se na toj brojki gradila javna debata o demografskom kolapsu.

Janevska objašnjava da iskustvo iz prethodnih godina pokazuje da se deo prvaka upisuje ka kraju avgusta i tokom septembra. „Do kraja septembra se upisuju, što je loša navika, ali i to ćemo probati da popravimo”, rekla je ona.

Dodatno, ukazala je da je u 2020. godini rođeno oko 800 dece manje u odnosu na prethodnu godinu, što treba uzeti u obzir pri poređenju.

„Nije dobro što je brojka smanjena, ali nije toliko velika kao što je izgledalo pre mesec i po”, rekla je ministarka.

Iseljavanje: „ima impresiju”

Najzanimljiviji deo njenog gostovanja u „Noćnom studiju” na 4TV nisu bili prvaci, nego iseljavanje.

„Ima impresiju, iako ćemo statističke podatke videti na kraju godine, da je taj val nešto malo smanjen”, izjavila je Janevska, navodeći da je tokom ovog meseca bilo slučajeva učenika koji su se doselili u zemlju.

Impresija. Iako ćemo statističke podatke videti na kraju godine.

Ministarka obrazovanja daje javnu procenu za najveći demografski proces u zemlji, i sama priznaje da nema podatak na koji se ta procena oslanja. Ako je i brojka prvaka - koja je direktno merljiva i leži u sopstvenom elektronskom dnevniku ministarstva - promašila za 3.400 dece, teško da je impresija o iseljavanju čvršća osnova.

Ko je vinovan za demografiju

Na pitanje o demografskim trendovima, ministarka je ponudila spisak razloga: promenjen način života, lične ambicije, želja za lakšim i komfornijim životom, promenjene role u porodici. Spomenula je i izbegavanje odgovornosti.

„Ne možemo da se mešamo u lične odluke ljudi, ali fakt je da imamo lošu demografiju. Kada bismo imali veći broj rađanja, ne bismo se suočavali s praznim učionicama i potrebom za optimizacijom u obrazovanju”, poručila je Janevska.

Ista ministarka je na početku školske godine prvacima poručila da, osim znanja, potraže i „bratca ili sestricu”.

Ekonomsko stanje i zaposlenost, prema njoj, važni su, ali ne i jedini faktori.

Prazna učionica se ne puni apelom

Poenta nije da ministarka greši o demografiji - broj rađanja zaista pada, i to zaista prazni učionice. Poenta je ko se imenuje kao nosilac rešenja.

U celoj listi razloga koju je navela, odsustvuje bilo koja institucija. Razlozi su lične odluke, životni stil, ambicije i izbegavanje odgovornosti. Drugim rečima - roditelji.

Ministarstvo obrazovanja ne utiče na broj rađanja. Ali utiče na to da li su podaci u sopstvenom elektronskom dnevniku tačni, a upravo su ti podaci promašili za 3.400 dece. I utiče na to da li porodica koja razmišlja da ostane, vidi školu u koju vredi upisati dete.

Prava statistika o iseljavanju dolazi na kraju godine. Dotad imamo impresiju.