Tašna je jedini komad koji nosimo svaki dan, a jedini koji nikada ne probamo: četiri zahteva o kojima se ne pregovara

Postoji jedan podatak u ovoj priči koji vredi više od celog uputstva: žena od 28 godina više se plašila bola u leđima u utorak nego mamurluka u subotu. To nije šala o starenju. To je račun koji plaća svako ko svaki dan nosi tašnu koja nije napravljena da se nosi svaki dan.

Modne urednice koje su sastavile ovu listu krenule su od jednog priznanja: tašnu gotovo nikada ne probamo. Farmerke i haljine probamo po petnaest puta, a tašnu kupujemo zato što lepo izgleda na vešalici - i onda mesecima otkrivamo šta u nju ne ulazi i koliko je kratak kaiš. To nije sitnica. Nezgodna tašna kvari svaki sledeći obavezu u danu.

Veličina i unutrašnji džepovi

Prvi zahtev nije estetski. Jedna urednica kaže da je godinama nosila malu, modernu tašnu i pored nje drugu platnenu torbu natrpanu laptopom i rokovnikom, dok nije priznala da joj treba jedna velika, univerzalna tašna preko ramena. Druga je još konkretnija: u tašnu moraju da stanu kompjuter, rokovnik, odeća za trening posle posla, neseser i kutija za ručak.

Nisu sve saglasne. Jedna od njih svesno bira srednji kros-bodi model: „Više volim umerenu veličinu u koju staju ručak, čitač i šminka. Veće tašne punim beskorisnim stvarima.” Ovo je pošten presek - veličina nije vrlina sama po sebi, nego odluka o tome koliko stvari si spremna da nosiš.

Ono oko čega se sve slažu jesu pregrade. Ključevi moraju biti daleko od telefona da ga ne grebu, a bar jedan unutrašnji džep sa patentom za vredne stvari je obavezan. Ne zbog krađe - zbog vremena izgubljenog u traženju.

Patent ili dugme

Druga najveća zamerka je otvorena tašna. Zatvaranje gore - patent ili dugme - nije predmet pregovora. Štiti stvari u javnom prevozu, na kiši, vetru i jakom suncu. Tu se mišljenja ponovo dele: jedna urednica voli model sa jednim automatskim dugmetom koje se otvara istog trena, druga kaže da bez patenta gubi stvari jer je neuredna. Treća ima oboje.

Materijal i boja

Koža ili najlon - materijal mora da izdrži svakodnevicu. Boja neka bude tamna, da se ne vidi svako trenje i trag od tamnih farmerki. Jedna od njih ima tašnu u boji bordo i kaže da se kombinuje sa svim, i zimi i leti. To je sasvim praktična logika, ne modna.

Elena Penja, osnivačica španskog brenda MICUIR, svela je celu diskusiju na spisak: umereno velika, sa čvrstom osnovom koja drži formu, sa udobnim ručkama ili dugim kaišem preko ramena, sa organizovanom unutrašnjošću, sa sigurnim zatvaranjem, sa estetikom koja podnosi i kancelariju i izlazak, i od kvalitetnog materijala.

Ono što ovim preporukama nedostaje jeste cena - i tu vredi biti direktan. Modeli koje urednice nabrajaju kreću se od oko 135 evra za klasičan sklopivi najlon do 650 evra za veliku kožnu tašnu. To je raspon u kojem razlika nije samo u koži. Ali sama lista zahteva ne traži skupo: čvrsta osnova, tamna boja, patent i jedan unutrašnji džep nisu luksuz, nego konstrukcija. Pitanje je koliko modnih brendova radi te četiri stvari, a koliko prodaje samo formu.