Evropska firma koja pravi svemirske kapsule prikupila je 450 miliona dolara - prema njenim rečima, najveću Seriju C koju je ikada napravila evropska svemirska kompanija. The Exploration Company radi širom Nemačke, Francuske, Luksemburga, Španije i Italije, a vodi je Elen Ibi, francuska inženjerka sa dve decenije iza sebe u Airbusu i ArianeGroup.

Cilj je rečen bez uvijanja: izgraditi osnovu za evropsku raketu za teške terete, višekratno upotrebljivu, kao jeftiniju zamenu za SpaceX. Prva na redu je Nyx - kapsula slična Dragonu, namenjena prvo teretu, potom ljudima. Plan je da se spoji sa Međunarodnom svemirskom stanicom i bezbedno vrati na Zemlju do novembra 2028. godine. Prema fondu Atomico, već je rezervisano 10 misija i postoji preko 2 milijarde dolara ugovora i obaveza, deo njih sa Evropskom svemirskom agencijom, ali i sa NASA-om.

Zašto neko uopšte ulaže u konkurenta firme koja je već pobedila?

Zato što SpaceX počinje da smeta sam sebi. Izveštaji kažu da se njene rakete Falcon sve više rezervišu za satelite Starlinka, a red za slanje tereta u orbitu raste brže od kapaciteta. Kada jedan snabdevač drži gotovo sve, svako ko čeka u tom redu odjednom otkriva da mu treba drugi broj u imeniku. To nije tehnološki entuzijazam - to je račun.

Runda je transatlantska: vode je Atomico i fond Scaleup Europe Fund kojim upravlja EQT, zajedno sa američkim Bessemer Venture Partnersom, čiji partner Aleks Ferara ulazi u upravni odbor. Američki rival Stoke Space trenutno prikuplja sopstvenu rundu od milijarde dolara. Dakle isto tržište se gradi sa obe strane okeana istovremeno, i niko ne čeka dozvolu.

Ibi je bila iskrena o granicama. Volela bi da Evropa stavi ljudski let u svoj plan, kaže, ali ne može da ubedi fondove da bace 4 milijarde dolara za kapsulu sa posadom, „a onda čekaju 10 godina”. Novac iz ove runde stiže i za program raketnih motora Storm - ali samo na početak. „Gde nam treba više novca jeste da izgradimo lansirnu platformu i samu raketu”, rekla je novinarima. To je rečenica koju retko čujete od firme koja je upravo prikupila 450 miliona.

Nemački Isar Aerospace već je lansirao raketu iz Norveške - prvi evropski komercijalni let te vrste. Ibi je to pozdravila kao „odličnu vest za ceo ekosistem”, ali je naglasila da njena firma gradi mnogo veću raketu. Argument joj je jednostavan: „U narednih pet do deset godina polovina naše širokopojasne komunikacije mogla bi da dolazi iz svemira, data centri bi mogli da budu u svemiru - a ako je tako, trebaju nam ogromne rakete i učestalost lansiranja.”

Ključ za tu učestalost je višekratna upotreba, a nju firma planira da postigne istom tehnologijom koju koriste SpaceX i Stoke - ciklusom sagorevanja sa punim protokom. „To je najteži, ali i najefikasniji ciklus motora na svetu. Prvi put u Evropi firma razvija takav raketni motor”, kaže Ibi. Objava je došla dan pred svemirski samit u Parizu, a rundu su pohvalili i Makron i Ursula fon der Lajen - što znači da priča odavno nije samo inženjerska.

Odakle mi gledamo, vredi primetiti jednu stvar. Ovo je druga evropska firma u istoj nedelji koja prikuplja milijarde sa argumentom da Evropa ne sme da zavisi od jednog američkog snabdevača. Pitanje koje ostaje jeste da li će, kada ta infrastruktura bude gotova, region biti klijent - ili samo teritorija preko koje prolaze nečiji signali.