Kada se 43,9 odsto parova starosti od 15 do 49 godina koji žive u braku ili zajednici oslanja na prekinuti odnos, a samo 14 odsto koristi savremenu metodu kontracepcije, to nije statistika o spavaćoj sobi. To je statistika o zdravstvenom sistemu. Brojke su iz UNICEF-ovog Istraživanja višestrukih pokazatelja (MICS) za 2018-2019. godinu i to su poslednji nacionalni podaci koji postoje. Sedam godina kasnije, novijih nema.

Struktura je još izražajnija. Kod parova u braku ili zajednici kondom je koristilo 10 odsto, spiralu 1,4 odsto, a pilule samo 1,1 odsto. Čak 40,1 odsto nije koristilo nikakvu metodu. Kod mladih žena od 20 do 24 godine, oko 14 odsto koristi savremenu metodu, 38,6 odsto se oslanja na prekinuti odnos, a kondom koristi 11 odsto.

Asocijacija za zdravstvenu edukaciju i istraživanje HERA, povodom Svetskog dana kontracepcije, koji se ove godine obeležava pod motom „Izbor bez barijera”, upozorava da ovo nije samo pitanje ličnog izbora. „Niska upotreba savremene kontracepcije nije samo pitanje ličnog izbora. Kada metode nisu finansijski dostupne ili nisu obezbeđene kroz zdravstveni sistem, izbor nije jednak za sve”, kažu iz HERA.

Esencijalni na papiru, iz svog džepa u apoteci

Kontraceptivni lekovi su 2026. godine uvršteni na esencijalnu listu lekova. Ali ih i dalje ne pokriva obavezno zdravstveno osiguranje. Drugim rečima, sistem je priznao da su esencijalni, a račun ostavlja pacijentkinji na kasi u apoteci. HERA traži novi korak: kontraceptive na pozitivnu listu lekova, kao i sveobuhvatno seksualno obrazovanje sa dostupnim, pouzdanim i naučno zasnovanim informacijama za mlade.

Razlika među metodama nije akademska. Prema podacima američkog CDC-a i Svetske zdravstvene organizacije, pri uobičajenoj upotrebi tokom jedne godine sa prekinutim odnosom zatrudni oko 20 od 100 žena, sa kondomom oko 13, sa pilulama oko 7, a kod spirala je stopa neuspeha između 0,1 i 0,8 odsto. Prekinuti odnos ne košta ništa i nema neželjenih efekata, ali ne štiti ni od polno prenosivih infekcija. Kondom je jedina metoda koja štiti i od trudnoće i od većine infekcija.

U svetu je slika drugačija. Prema najnovijem izveštaju UN, 2026. godine 77,2 odsto žena u reproduktivnom dobu koje žele da izbegnu trudnoću tu potrebu zadovoljava savremenom metodom. Direktna poređenja zahtevaju opreznost, jer populacije nisu iste, ali jaz je teško prevideti.

Malo kontracepcije, a malo dece

Tu se pojavljuje i paradoks. Makedonija ima nisku upotrebu savremene kontracepcije, a istovremeno veoma nizak natalitet: 2025. godine rođeno je 15.850 dece, a umrlo je 20.287 ljudi. Abortusi to ne objašnjavaju, njihov broj pada iz godine u godinu, sa 4.983 u 2013. na 2.151 u 2024. godini. Verovatnije objašnjenje je u demografiji: manje mladih ljudi, porodice koje se formiraju kasnije i generacije u reproduktivnom dobu koje su se iselile. Prosečna starost majke pri prvom detetu 2025. godine dostigla je 28,2 godine.

Pitanja za zdravstvene vlasti su dva i jednostavna. Ako su kontraceptivi dovoljno esencijalni za listu, zašto nisu dovoljno esencijalni za osiguranje? I zašto je poslednja nacionalna slika o nečemu tako osnovnom stara sedam godina?