Predsednica Gordana Siljanovska-Davkova odlikovala je biohemičarku Svetlanu Mojsov Ordenom „8. septembar”, najvišim državnim odlikovanjem, za njen doprinos razvoju makedonske nauke u svetskim okvirima i afirmaciji Makedonije u međunarodnim intelektualnim krugovima.

„Bez reči sam. Mnogo Vam hvala”, rekla je Mojsov, vidno dirnuta, primajući priznanje.

Od Skoplja do Rokfelera

Mojsov je rođena 8. decembra 1947. godine u Skoplju, gde je završila osnovno i srednje obrazovanje. Fizičku hemiju diplomirala je 1971. godine na Univerzitetu u Beogradu, a sledeće godine otišla je na doktorske studije na Univerzitet „Rokfeler” u Njujorku. Tamo je radila u laboratoriji Brusa Merifilda, naučnika koji je razvio metodu sinteze peptida u čvrstoj fazi i 1984. godine dobio Nobelovu nagradu za hemiju.

Njeno ključno polje je hormon GLP-1. Na saznanjima iz njenog rada razvijeni su lekovi poznati kao „Ozempik”, „Vegovi”, „Viktoza” i „Ribelsus”, nova generacija terapija za dijabetes tipa 2 i gojaznost. Iz njenog istraživačkog rada proizašlo je 10 značajnih patenata, a 2024. godine časopis „Tajm” uvrstio ju je na listu 100 najuticajnijih ljudi na svetu.

Dugo prećutkivana priča

Put do priznanja trajao je skoro četiri decenije. U septembru je Mojsov konačno došla u Makedoniju kao naučnica čiji su rad već priznale najznačajnije svetske naučne institucije. U Ohridu je razgovarala sa kolegama, studentima i mladim istraživačima, a 28. septembra u MANU održaće pristupnu besedu o GLP-1.

Siljanovska-Davkova je rekla da, iako ju je sudbina odvela u SAD, „s ponosom kažemo da je Makedonka, rođena u Skoplju”. To je tačno. Ali ponos dolazi lako kada je svet već završio težak deo posla, da je prepozna. Koliko mladih makedonskih naučnika danas ima šansu da ostane i radi ovde - i koliko će morati da ode da bismo ih primetili?

Orden je zaslužen. Bilo bi lepo da sledeći ne čeka skoro četiri decenije.