Na bočici piše „otporno na vodu” i mi to čitamo kao „ne mora ponovo”. To je greška koju dermatolozi ponavljaju svakog leta, a svakog leta se neko vrati sa plaže izgoren i zbunjen zato što se „namazao ujutru”.

Doktor Migel Sančez Vijera, direktor Instituta za integralnu dermatologiju, to postavlja vrlo direktno: „Otporno na vodu ne znači vodootporno. Ovi proizvodi su formulisani da zadrže deo efikasnosti dok se kupaš, ali uvek gubiš deo proizvoda u vodi. Kada se brišeš peškirom, uklanjaš još više, čak i pažljivo.”

Znači dva gubitka, ne jedan. Prvo voda, zatim peškir. I drugi je veći nego što mislimo, jer trenje radi tačno ono od čega krema ne može da se odbrani.

Mehanizam je jednostavniji nego što zvuči. Krema stvara vrlo tanak film na koži koji presreće ultraljubičasto zračenje. Satima taj film prestaje da bude ravnomeran - znoj, trenje i voda ga skidaju nepravilno, pa ostaju mesta bez zaštite. Osim toga, sami filteri postepeno gube sposobnost da apsorbuju ili odbiju zračenje. Krema ne prestaje da radi odjednom; radi sve lošije, a to se ne vidi.

Za broj na bočici postoji još jedan mit. SPF pokazuje koliko UVB zračenja filtrira i koliko umnožava vreme bez opekotina - oko 300 minuta sa SPF 30, oko 500 sa SPF 50, naspram deset minuta bez ičega. Ali ključno dolazi posle: i SPF 30 i SPF 50 moraju da se obnavljaju podjednako često. Viši broj ne kupuje više vremena između dva mazanja. Kupuje višu zaštitu u istom intervalu.

Praktično, tri stvari nose celu razliku. Krema se stavlja 20 do 30 minuta pre izlaska na sunce, da se filteri vežu i stvore ravnomeran sloj. Obnavlja se posle svakog kupanja, bez izuzetka. I kada ima kako, koža se obriše pre mazanja, jer se na suvoj koži krema bolje drži.

Ništa od ovoga ne traži nov proizvod. To je i razlog zašto to retko čujemo glasno - savet koji se ne prodaje retko dobija budžet za reklamu.