U 20:26 po lokalnom vremenu Kristi Pajk ubrizgane su obe doze. Prema njenim advokatima, nije izgubila svest, a srce je nastavilo da joj kuca. Zavese ispred komore za pogubljenje spuštane su dvaput. Novinari koji su prisustvovali pričaju da su je čuli kako se žali na bol i da je više puta pomerala noge, svlačeći čaršav kojim je bila pokrivena. Nekoliko minuta pre toga, prema izveštajima, rekla je da će otići sa ovog sveta onako kako je živela - voleći, i da je ovo srećan dan za nju. Umesto kraja - vožnja do bolnice.

Pajk (50) trebalo je da bude prva žena pogubljena u američkoj saveznoj državi Tenesi posle više od 200 godina. Umesto toga, guverner Bil Li naložio je „sveobuhvatnu reviziju” kako bi se utvrdilo šta se dogodilo i saopštio da poslednje planirano pogubljenje u državi ove godine neće biti izvršeno. Država, s druge strane, tvrdi da je sledila „svaki korak zakonskog, utvrđenog protokola za pogubljenje”. Advokati osuđene uzvraćaju da Tenesi „ponovo nije sproveo zakonito pogubljenje”. Ministarstvo za kazneno-popravne ustanove potvrdilo je da je prebačena na lečenje, ali o njenom zdravstvenom stanju za sada nema informacija.

Zločin nije sporan

Ovo nije priča o nevinoj ženi. Pajk je osuđena na smrt još sa 18 godina, za ubistvo 19-godišnje Kolin Slemer 1995. godine. Prema policiji, ona i dvoje saučesnika namamili su Slemer u napuštenu elektranu, gde su je mučili i pretukli do smrti. Pajk ne osporava svoju ulogu. Njeni advokati tvrde da porota nikada nije čula za dugogodišnje fizičko i seksualno zlostavljanje koje je preživela kao dete i da pati od posttraumatskog stresnog poremećaja. Guverner je odbio zahtev za pomilovanje, a Vrhovni sud SAD otvorio je put pogubljenju, nakon što ga je apelacioni sud privremeno zaustavio.

Drugi neuspeh za jednu godinu

Ovo je drugi neuspeli pokušaj pogubljenja u Tenesiju samo ove godine. U maju je pogubljenje Tonija Karutersa odloženo pošto izvršioci nisu uspeli da mu pronađu venu. Kada država dvaput u istoj godini ne može da izvrši ono što sama naziva preciznim i zakonitim protokolom, krivica Pajk prestaje da bude glavna tema. Pod lupom je sama država - i ono što se dešava u toj sobi.

Amerika je ovu scenu već videla. U Alabami je Kenet Smit preživeo neuspelu smrtonosnu injekciju 2022. godine, da bi 2024. bio pogubljen azotom. Da li Pajk čeka slična sudbina, za sada niko ne govori.

Sa ove strane Atlantika sve ovo deluje skoro nestvarno. Makedonija nema smrtnu kaznu još od Ustava iz 1991. godine, a njeno ukidanje je uslov za članstvo u Evropskoj uniji. U SAD se rasprava odavno prebacila sa toga da li država sme da ubija na to da li ume. Šta govori o jednom sistemu to što je „uspešno pogubljenje” postalo merilo kvaliteta?