Makedonska industrija je posle osam meseci formalno u plusu, ali jedva. Prema Državnom zavodu za statistiku, industrijska proizvodnja u avgustu bila je 1,9 odsto niža nego u avgustu prošle godine. Time je kumulativni rast za period januar-avgust pao na 0,6 odsto, sa 0,9 odsto koliko je iznosio posle prvih sedam meseci.

Godina ne izgleda kao oporavak, nego kao cik-cak. Januar je doneo pad od 6,6 odsto, februar još minus 4,2, april skok od 7,6 odsto, maj opet minus. Posle svih tih skokova i padova, linija je na kraju skoro ravna.

Gde je palo najviše

U avgustu najdublji minus ima rudarstvo i vađenje kamena, sa padom od 10,1 odsto. Prerađivačka industrija, koja je i najveći deo domaće proizvodnje, u minusu je 1,3 odsto. U plusu je samo snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom, sa skromnih 0,8 odsto.

Pokazatelj koji najviše zabrinjava je kod kapitalnih proizvoda, sa padom od 8,9 odsto. Proizvodnja mašina i uređaja manja je za 9,6 odsto, motornih vozila, prikolica i poluprikolica za 8,7 odsto, a električne opreme za 6,9 odsto. To su grane koje povezujemo sa izvozom i velikim fabrikama. Jedino proizvodi široke potrošnje rastu: trajni za 5, netrajni za 7 odsto.

Manje ljudi u pogonima

Isti zavod objavio je i drugu polovinu slike. Broj radnika u industriji u avgustu manji je za 3 odsto u odnosu na avgust prošle godine, a za osam meseci za 2,8 odsto. U rudarstvu je pad 8 odsto, u prerađivačkoj industriji 2,8 odsto. Broj radnika opada u svim glavnim industrijskim grupama, čak i kod netrajnih proizvoda široke potrošnje, gde je proizvodnja porasla za 7 odsto, a radnika je manje za 4,4 odsto.

Rast od 0,6 odsto, uz 3 odsto manje radnika, nije brojka s kojom se prave konferencije za štampu. Ako je avgustovski pad mašina i auto-delova eho slabijih porudžbina u Evropi, jesen će pokazati da li je jednokratan ili početak trenda. Hoće li neko iz Vlade izaći da objasni ovu tabelu?