Izaslanik Donalda Trampa za Istočnu Evropu Džon Koul predložio je američkom predsedniku recept pravo iz Hladnog rata: Kremlj pušta deo političkih zatvorenika, a Vašington zauzvrat ublažava ekonomske sankcije protiv Rusije. Prema saznanjima objavljenim u američkoj štampi, Tramp je inicijativi dao zeleno svetlo.

Paket nije samo humanitaran. Otvara vrata unosnim poslovima sa ruskom naftom, mineralima i sirovinama, a Trampu donosi i poene u lovu na Nobelovu nagradu za mir. Humanitarni gest sa biznis-planom u fioci.

Koul je istu formulu već isprobao u Belorusiji. U pregovorima sa Aleksandrom Lukašenkom izdejstvovao je oslobađanje stotina zatvorenika u zamenu za popuštanje sankcija i dogovor o kupovini kalijumovih veštačkih đubriva. Tramp je prošle nedelje objavio da Vašington pregovara o ogromnom uvozu beloruskog kalijuma, a Koul je potvrdio da je u razgovore uključena i Rusija, jer roba mora da prođe preko njene teritorije. „Sve to vodi ka miru. Što više interakcije i razmena - bilo ekonomskih, bilo zatvorenika - to smo bliže miru”, izjavio je on.

U Kijevu to zvuči sasvim drugačije. Volodimir Zelenski kaže da će pokušati da blokira svako ukidanje sankcija pre kraja rata, iako priznaje da je to izuzetno teško, jer je ruska ekonomija desetak puta veća od ukrajinske. Pred Generalnom skupštinom UN ponovio je svoju poruku: „Kad neko kroz trgovinu daje Rusiji više novca, daje više vremena ovom ratu. Ograničite mu novac, ograničićete mu rat.”

Američki pregovarači ipak guraju takozvane „sporazume o prosperitetu”. Trampov zet Džared Kušner i milijarder Stiv Vitkof ovog meseca posetili su Moskvu i Kijev sa porukom da su posleratne strane investicije najbolja garancija mira. Ukrajinski pregovarači kažu da Amerikanci naivno veruju u magiju biznisa, a ublažavanje sankcija vide samo kao svež novac za rusku vojsku.

Koliko je rizično verovati Kremlju na reč, pokazala je sama poseta. Putin je tvrdio da je naredio trodnevni prekid napada na Kijev kako bi američki izaslanici bezbedno doputovali. Istog jutra ruski dron pogodio je pistu aerodroma Borispolj kod Kijeva - upravo tamo gde je trebalo da slete. Amerikanci su stigli noćnim vozom iz Poljske, u luksuznom vagonu sa natpisom „Mir stiže na vreme”.

Podsticaj za plan, ironično, nije stigao iz Vašingtona, nego od ruskog disidenta i nobelovca Dmitrija Muratova, dugogodišnjeg urednika ugašene „Novaje gazete”. On je Koulu predao spiskove i fotografije antiratnih aktivista, novinara i umetnika koji u Rusiji izdržavaju višegodišnje kazne samo zbog komentara na društvenim mrežama. Bela kuća je u međuvremenu nominovala Koula za specijalnog predsedničkog izaslanika za pitanja talaca.

Tu leži i zamka. Za Putina je puštanje političkih zatvorenika najjeftiniji mogući način da pokaže „dobru volju” i skine sankcije, dok se vojni pritisak na Ukrajinu nastavlja. Svetlana Tihanovska, liderka beloruske opozicije, čijeg je supruga Koul prošle godine izvukao iz zatvora, upozorava na začarani krug: „Trgovina ljudima njih ništa ne košta. Uvek mogu da uhapse nove ljude, a Zapad ukidanjem sankcija gubi svaki uticaj.”

Muratov i dalje živi u Moskvi, pod stalnim pritiskom ruskih poreskih i sudskih organa, svestan da i sam može da završi iza rešetaka - kao nova razmenska moneta. Ipak, kaže da vredi rizikovati ako plan izvuče nevine ljude iz zatvora. Pitanje koje ostaje grubo je, ali neizbežno: ako ljudi postanu valuta, šta sprečava Kremlj da sutra „odštampa” nove?