Silvio Berluskoni preminuo je 2023. godine. Dvadeset devetog septembra napunio bi 90 godina. Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, iskoristio je taj datum ne za sećanje, nego za pretnju: opasnost da svet bude uvučen u novi veliki sukob danas je najveća od kraja Drugog svetskog rata 1945. godine.

„Njegovim odlaskom završila se era snažnih evropskih političara. Na njihovo mesto došli su kratkovidi, zlobni rusofobi koji čine sve što mogu da uvuku Evropu u rat sa Rusijom. A šanse da svet sklizne u novi sukob sada su najveće još od 1945. godine”, napisao je Medvedev.

Za bivšeg italijanskog premijera napisao je da „verovatno nije bio svetac”, ali da je želeo najbolje za Italiju i da je, prema njemu, razumeo mesto Rusije u svetu. U prevodu: dobar evropski lider je onaj koji razume Moskvu. Berluskoni je u više mandata na čelu italijanske vlade održavao bliske lične odnose sa Vladimirom Putinom, odnose koji su se nastavili i posle njegovog odlaska sa premijerskog mesta. Tokom rata u Ukrajini više puta je iznosio stavove koji su odstupali od linije Evropske unije prema Moskvi.

Medvedev upravo taj period stavlja naspram današnje evropske politike, koju optužuje za rastuću militarizaciju i približavanje direktnom sukobu sa Rusijom. Nije prvi put. Ranije je pitao da li bi SAD automatski ušle u eventualni evropski rat sa Rusijom i tvrdio da evropske zemlje same nemaju dovoljno snage za takav sukob. Više puta je upozoravao i da eskalacija može da dođe do tačke u kojoj nuklearno oružje prestaje da bude samo sredstvo odvraćanja. Istovremeno, zvanična Moskva tvrdi da ne planira napad na NATO i da ne želi rat sa Evropom.

Šta uznemirava Moskvu? Povećani evropski vojni budžeti, jačanje snaga NATO-a na istočnom krilu, razgovori o evropskom nuklearnom odvraćanju i isporuke zapadnog oružja Ukrajini. Francuska poslednjih meseci otvoreno govori o većoj ulozi svog nuklearnog arsenala u evropskoj bezbednosti, a Poljska i druge države istočnog krila brzo povećavaju vojne kapacitete i traže snažnije američko prisustvo. Rat u Ukrajini traje više od četiri i po godine, a Moskva i Zapad se međusobno optužuju za svaku novu stepenicu eskalacije.

Tu je deo koji Medvedev ne kaže. Svaka strana naoružavanje druge vidi kao dokaz agresije, a svoje - kao odgovor. Balkan tu logiku zna napamet: kad se svi naoružavaju „samo radi odbrane”, spirala na kraju nema autora, a posledice trpe oni koje niko nije pitao.

Ko će prvi stati? Za sada odgovor ne dolazi ni iz Moskve ni iz evropskih prestonica. Dolaze samo nova upozorenja - čak i u obliku rođendanske čestitke čoveku koji je preminuo pre tri godine.