Ljudi koji decenijama žive u stanovima u državnom vlasništvu mogli bi da dobiju još jednu šansu da regulišu svoj status. Predlog izmena Zakona o stanovanju otvara novi rok, do 31. decembra 2027. godine, za zahteve za otkup ili zakup. Odnose se na korisnike sa aktom ili ugovorom zaključenim pre 16. maja 1998. godine, kao i na određene članove porodica preminulih nosilaca prava.

Novo je to što se svi dele prema prihodima, u četiri kategorije. I prva granica je najteža: primaoci socijalne ili stalne novčane pomoći nemaju pravo na otkup. Samo na zakup, bez zakupnine dok imaju taj status. Najsiromašniji će, dakle, moći da ostanu u stanu, ali nikada da postanu njegovi vlasnici, bar ne dok su siromašni.

Cena zakupa i otkupa

Za domaćinstva sa prihodima do jedne i po prosečne neto plate, zakupnina bi bila 25 ili 35 denara po kvadratnom metru. Za one između jedne i po i dve i po prosečne plate, 62 ili 95 denara. Iznad dve i po prosečne plate, 190 denara po kvadratu. Za stan od 60 kvadrata to je raspon od 1.500 do 11.400 denara mesečno.

Otkup bi mogao da se otplaćuje do 30 godina, u najviše 360 mesečnih rata, uz fiksnu godišnju kamatu od 4 odsto. Učešće nije isto za sve: najmanje 5 odsto vrednosti stana za najnižu prihodnu kategoriju, 20 odsto za srednju i 30 odsto za najvišu. Uslovi postoje: državljanstvo, prebivalište u opštini, da se ne koristi drugi državni stan ili poslovni prostor i da se stan koristi od pre 13. avgusta 2009. godine. Proverava se i da li domaćinstvo poseduje stan, kuću, vikendicu ili poslovni prostor.

Kad rok istekne

Ko ne podnese zahtev do kraja 2027. godine, ima dodatni rok do 31. marta 2028. Posle toga sledi prinudno iseljenje. Iseljenje sledi i ako zahtev bude odbijen, a u roku od 30 dana se ne podnese novi.

A koliko je ljudi zapravo pogođeno? Akcionarsko društvo za izgradnju i upravljanje stambenim i poslovnim prostorom nema zvaničnu brojku korisnika državnih stanova koji nisu regulisali prava, ni stanova oduzetih po tom osnovu, uz obrazloženje da je njihov status promenljiv. Građevinski stručnjak Nikola Velkovski upozorava da stanovi ne smeju da postanu biznis za preprodaju i da je veliki deo njih u starim zgradama iz devedesetih, neke bez lifta.

Država, dakle, tačno zna kada će nekoga iseliti, ali ne zna koliko je onih koje može da iseli. Da li se zakon piše za ljude ili za tabelu koju niko nije popunio?