Jutro 11. maja Makedonija je dočekala sa 7 stepeni u Lazaropolju - najnižom jutarnjom temperaturom u zemlji. Na Popovoj Šapki isti broj. I dok je na istoku - Štip, Kumanovo, Vinica, Kavadarci - jutro bilo 12 stepeni, popodne slede oluje sa gradom.

Prema meteorologu Slavču Popovskom, jako jugozapadno i zapadno strujanje nosi vazduh iz Sahare - donoseći čak i saharsku prašinu sa kišom. Prevod: kiša ne samo da pada, već pada sa peskom. Pojava više nije egzotika - poslednjih nekoliko godina dešava se po tri-četiri puta godišnje. Klima radi svoje.

Vetar u zapadnim delovima zemlje dostiže preko 60-70 km/h. Oluje, kiša, mogući grad. Tih 60 km/h nije „jak vetar" - to je nivo koji ruši električne vodove, male barake, i standardno krovne pločice. I za razliku od snežnih oluja kada ljudi ostaju kod kuće, prolećni vetrovi hvataju ljude napolju, putnike, na gradilištima.

Maksimalne temperature - 22 do 28 stepeni, sa Skopljem na vrhu. Ti brojevi zvuče divno za prolećno popodne, ali kada treba planirati porodični izlet ili posao napolju, amplituda je tačno problematičan deo. Preko 20 stepeni razlike između jutra u Lazaropolju i popodneva u Skoplju. To nije udobno - to je meteorološka ludnica.