Apple konačno pustio MacBook Pro sa ekranom osetljivim na dodir, ideju koju je Džobs nazivao ergonomski užasnom: najskuplja konfiguracija košta 14.549 dolara

Apple je predstavio svoj prvi MacBook Pro sa ekranom osetljivim na dodir, u verzijama od 14 i 16 inča. Početna cena u SAD je 2.899 dolara za manji i 3.399 dolara za veći model. Porudžbine počinju 30. oktobra, a prodaja 6. novembra.

Za kompaniju je ovo malo priznanje. Stiv Džobs je ideju o Mac-u na dodir nazivao ergonomski užasnom, a odbacivali su je i drugi rukovodioci, među njima i Tim Kuk. Pre skoro deset godina, 2016, Apple je umesto ekrana na dodir ponudio Touch Bar - tanku traku osetljivu na dodir iznad tastature, koju je kasnije ukinuo. Sada, pod novim izvršnim direktorom Džonom Ternusom, Mac se konačno dodiruje.

Hardver je ozbiljan: PROLED XDR ekran sa maksimalnom osvetljenošću od 2.000 nita i kontrastom od 10.000.000:1, isečak u stilu Dynamic Island umesto zareza, redizajnirana šarka koja drži ekran mirnim kada ga dodirneš, čipovi M5 Pro i M5 Max, do 128 GB objedinjene memorije i do 16 TB prostora za skladištenje. Oba modela su lakša od prethodnika bez ekrana na dodir - 1,38 i 1,82 kilograma. Tu su tri Thunderbolt 5 porta, HDMI, čitač SDXC kartica i MagSafe.

Prava vest je cena. Potpuno opremljen model od 16 inča, sa M5 Max i najvećim nadogradnjama, u Appleovom konfiguratoru košta 14.549 dolara (oko 12.500 evra). Prethodni 16-inčni MacBook Pro zaustavljao se na 10.149 dolara, što znači da je plafon podignut za 4.400 dolara. Samo za disk od 16 TB doplaćuje se 7.000 dolara, a za 128 GB memorije još 2.000. Deo poskupljenja objašnjava se nestašicom memorijskih čipova i potražnjom za hardverom koju gura veštačka inteligencija.

Dan ranije Apple je predstavio i običan 14-inčni MacBook Pro sa čipom M6, od 1.999 dolara, a u septembru je pokazao i svoj prvi preklopivi telefon, iPhone Duo. Strategija je jasna: nove ideje dolaze na vrh cenovnika. Da li ekran na dodir vredi početnih 900 dolara više od najjeftinijeg novog MacBook Pro-a, odlučiće kupci. A koliko bi ljudi u regionu dalo cenu polovnog automobila za laptop, sasvim je drugo pitanje.