Dok evropske države godinama investiraju milijarde u modernizaciju elektrodistributivnih mreža, Makedonija ulazi u 2025. godinu sa distributivnim gubicima od čak 12,90 procenata - brojka koja zemlju stavlja među najgore na Balkanu, a ubedljivo najgora među bivšim jugoslovenskim republikama.

Podaci iz godišnjeg izveštaja Regulatorne komisije za energetiku pokazuju da se stanje ne samo ne poboljšava, već su gubici u mreži EVN-a dodatno povećani za 2,17 procenata u poređenju sa 2024. godinom.

U poređenju sa susedstvom:

• Slovenija ima gubitke oko 4-5%,
• Hrvatska 7-8%,
• Srbija 11-12%,
• Crna Gora oko 12%,
• dok Makedonija dostiže 12,90%.

To znači da Makedonija danas ima lošiju distributivnu efikasnost čak i od dela mnogo većih i kompleksnijih sistema u regionu.

Posebno zabrinjava što je Makedonija:

• mala država,
• sa relativno kratkom mrežom,
• i koncentrisanim stanovništvom,

što u normalnim uslovima treba da znači niže, a ne više gubitke.

Sama RKE indirektno priznaje da je problem ozbiljan, navodeći da su potrebni:

• dodatne investicije,
• modernizacija mreža,
• kao i mere protiv neovlašćenog korišćenja električne energije.

U praksi to znači da ogroman deo struje:

• se gubi zbog stare infrastrukture,
• tehničkih kvarova,
• krađa,
• divljih priključaka,
• ili neefikasnog upravljanja sistemom.

A građani na kraju plaćaju cenu kroz račune za struju.

Dok se evropski prosek za distributivne gubitke najčešće kreće između 4 i 8 procenata, Makedonija je skoro dvostruko nad tim standardima.

Pitanje koje ostaje je: ako EVN godinama upravlja distributivnom mrežom, koliko je zaista investirano da bi sistem postao moderan i efikasan, i zašto Makedonija ostaje na dnu u regionu?

Podaci su iz: Godišnji izveštaj o radu Regulatorne komisije za energetiku, vodne usluge i usluge za upravljanje komunalnim otpadom Republike Severne Makedonije u 2025. godini.