Ministar unutrašnjih poslova Panče Toškovski suočen je s interpelacijom - trećom u roku od dve godine. Inicijativu je podnela poslanička grupa Levice, a ministar nije ostao dužan: nazvao ju je „političkim pokušajem bez suštinskih argumenata“, zamišljenim da spreči raščišćavanje s kriminalom i korupcijom.

Toškovski je otišao i dalje, optužujući Levicu da postaje „politički saveznik SDSM i DUI“, iako se ranije predstavljala kao alternativa njima. Prema njegovim rečima, partija sve više traži „političku presmetku i stvaranje veštačkih kriza“ umesto konkretnih rešenja. „Ne napada se onaj ko je nevažan, napada se onaj ko menja nešto“, poručio je ministar.

Retorika je poznata - svaki ministar pod pritiskom koristi istu formulu: „napadaju me zato što radim“. Možda je tačno. Možda nije. Ali interpelacija postoji upravo zato da se na to pitanje odgovori u Skupštini, umesto da se odbaci kao zavera unapred.

Treća interpelacija za dve godine nije mala brojka. Da li to znači da opozicija nema drugog alata osim da napada, ili da ministar zaista ima na šta da odgovori? Građanin koji gleda sa strane zaslužuje debatu s argumentima, a ne još jednu razmenu etiketa između vlasti i opozicije gde se pravo pitanje - da li MUP radi kako treba - gubi u buci.