Posle nedavnog razlaza, španski pevač Pablo Alboran našao je utočište u velikoj kući u Boadilji del Monte, na obodu Madrida - dom koji miriše na rodnu Malagu, ali govori jezikom savremenog minimalizma. Nije raskošna vila koja želi da impresionira; pre je prostor smišljen da smiruje, u kome je priroda glavna tema od bašte do dnevne sobe.

Bašta zadaje ton. Tropske biljke, ukrasne trave i formijumi stvaraju više slojeva i nijansi zelenila koji se sudaraju s neutralnom paletom same kuće. Uređenje je brižljivo, bez preterivanja - ona namerna jednostavnost koju je teže postići nego što izgleda.

Unutra, više salona je odvojeno prirodnim kamenom, mekim drvetom i mermerom. Dominiraju beli zidovi i neutralni tonovi, a veliki prozori puštaju svetlost kroz čitav prostor. Ovo je osnova na kojoj se gradi sve drugo - praznina koja diše, umesto natrpanosti koja guši.

Trpezarija, delo studija „Mandala“, mesto je gde kuća sebi dozvoljava da bude smela. Tapet s botaničkim printom stvara gotovo džungla-estetiku, praćen robusnim drvenim stolom i stolicama u kadifi. Ovde se minimalizam namerno prekida - s prirodom kao ukrasom, ne kao pozadinom.

Kuhinja je suprotni pol: besprekorni beli elementi, skriveni sistemi za odlaganje, pametno osvetljenje nad ostrvom i drvena osnova koja dodaje toplinu čistim linijama. Sve je podređeno redu, bez ijednog detalja koji štrči.

Ali srce doma je muzička soba. Koncertni klavir, više gitara izloženih kao u galeriji, fotelje u kobaltno plavoj boji, kamin i otvoreni raspored s prostorom za razgovor i za komponovanje. To je jedina prostorija koja otkriva čiji je dom - sve drugo može biti katalog, ali ova soba je lična.

Cela kuća funkcioniše na jednom principu: prirodni kamen, drvo i mermer u paleti belog i neutralnog, s povremenim potezom plavog, i zelenilom koje se neprestano pojavljuje kroz prozore. Andaluzijska duša u minimalističkom okviru - dom koji ne viče, već šapuće, i baš zato ostavlja utisak.