„Elegantan dom nije onaj u kome je sve novo, već onaj koji izgleda kao da je građen godinama." Ovom rečenicom dizajnerka enterijera Natalija Zubizareta ruši najskuplju zabludu o uređenju - da se lepota kupuje odjednom, sa potpuno novom garniturom i kataloškim izgledom. Pravi stil, kaže ona, krije se u desetak odluka koje gotovo ništa ne koštaju.

Prva su zavese. Većina ljudi ih kači u nivou prozorskog rama, a trik je da se šipka podigne do tavanice, sa zavesama koje jedva dodiruju pod - prostorija odmah izgleda viša. Prani lan ili mešavina lan-pamuk daje sofisticiranost kakvu sintetika nikada neće imati. Druga odluka je osvetljenje: jedna od najčešćih grešaka je previše bela, hladna svetlost. Ona savetuje tople tonove oko 2700K i više izvora - podne i stone lampe, aplike, indirektnu svetlost - umesto jednog jakog svetla sa tavanice.

Treća su tepisi. Mnogi biraju tepih misleći samo na stočić za kafu, a pravilo je da barem prednje noge kauča i fotelja stoje na njemu. Suprotno intuiciji, veći tepih čini prostor većim, dok ga mali steže. Četvrta odluka: manje predmeta, više namere. Tri komada sa karakterom pobeđuju petnaest sitnih ukrasa bez veze među sobom - kada se mnogo malih elemenata nagomila, stvara se vizuelna buka.

Peta je igra teksturama. Čak i sa neutralnom paletom, prirodni materijali kao staro drvo, lan, rafija, keramika, prirodni kamen i vuna dodaju dubinu i autentičnost, dok sjajne, veštačke površine oduzimaju toplinu. Šesta: skladna paleta boja kroz ceo dom. Ne da sve bude isto, već tri-četiri boje koje „razgovaraju" međusobno i nose zajedničku nit kroz prostorije.

Sedma odluka je naizgled tehnička, ali menja sve - krije vizuelne buke. Kablovi, ruteri, daljinski upravljači, punjači i sredstva za čišćenje stvaraju utisak nereda čak i u urednom domu. Jednostavni sistemi za njihovo skrivanje - korpe, maske za kablove, organizovane fioke - dramatično menjaju osećaj prostora.

Osma su zidovi. Umesto razbacanih sitnih ramova, jedno parče u velikom formatu ima mnogo veći efekat od deset malih slika okačenih bez kriterijuma. Ogledala, značajne fotografije, uramljeni otisci ili tapeta na jednom mestu pričaju priču o onima koji tu žive. Deveta: unesite barem jedan dizajnerski ili istorijski predmet - nasleđen nameštaj, nalaz sa starog pijaca, vintidž lampa s putovanja. Cena je manje važna od autentičnosti; ti komadi sprečavaju dom da izgleda kao katalog.

A deseta odluka je najteža - prihvatiti prazan prostor. Ne traži svaki ugao nameštaj, ne traži svaki zid sliku. Praznine dozvoljavaju važnim elementima da dišu i nose smirenost. „Najelegantniji enterijeri imaju pauze, umesto da popune svaki dostupni santimetar", kaže Zubizareta. I tu je cela poenta: dom se ne gradi parama bačenim odjednom, već strpljenjem, izborom i verom da manje, dobro izabrano, uvek izgleda skuplje od mnogo, na brzinu.