Samo troje učenika upisalo se na poljoprivredni smer srednje škole „Kuzman Šapkarev“ u Bitolju za narednu školsku godinu - premalo da se formira odeljenje. Poljoprivredna zemlja, poljoprivredna tradicija, a niko ne želi da uči poljoprivredu. Kako smo došli dovde?

Ministarka obrazovanja Vesna Janevska obećala je da se smer neće ukinuti, već će se integrisati u Regionalni centar za stručno obrazovanje, a postojeći učenici od druge do četvrte godine nastaviće. Ali odmah je prebacila odgovornost na školu - rekavši da rukovodstvo i nastavnici „nisu preuzeli dovoljno aktivnosti“ da promovišu smer kod đaka koji završavaju deveti razred.

Lako je krivicu staviti na neažurne nastavnike. Ali tri učenika nisu rezultat loše promocije za jednu godinu - to je rezultat decenija u kojima se poljoprivreda u zemlji pretvorila u zanat bez budućnosti, bez subvencija koje stižu na vreme, bez otkupa koji garantuje zaradu. Koje bi dete izabralo profesiju koju cela država tretira kao drugorazrednu?

Za poređenje, ove godine se u prvom upisnom roku u srednje škole upisalo oko 14.500 učenika. Troje od njih izabralo je da obrađuje zemlju u državi koja živi od uvoza hrane. To nije problem jedne škole u Bitolju - to je ogledalo onoga što se dogodilo celoj jednoj struci dok su institucije gledale na drugu stranu.