MAKEDONIJA SE ZADUŽUJE, RAZVOJ KASNI?

Javni dug povećan za 1,86 milijardi evra za samo dve godine, niske plate i velika pitanja o ekonomskom razvoju.

Makedonija je i dalje država sa najnižom minimalnom platom u regionu. Dok se građani svakodnevno suočavaju sa visokim cenama hrane, energije i osnovnih životnih potreba, javni dug nastavlja da raste. Od juna 2024. do juna 2026. godine javni dug se povećao sa približno 8,87 na 10,73 milijarde evra. To je dodatnih 1,86 milijardi evra zaduživanja u neto iznosu. Koji je veliki infrastrukturni, industrijski ili energetski projekat završen u ovom periodu i koliko nove ekonomske vrednosti stvara? Koliko je pozajmljenog novca iskorišćeno za produktivne investicije, a koliko za pokrivanje tekućih rashoda i otplatu starih obaveza? Vlada govori o ekonomskom rastu, ali rast BDP-a sam po sebi nije dokaz uspešne razvojne politike. Posebno je važno utvrditi koliki deo rasta proizlazi iz nove proizvodnje, izvoza i investicija, a koliki je povezan sa javnom potrošnjom i zaduživanjem. Zaduživanje samo po sebi nije razvoj. Razvoj postoji kada pozajmljeni novac stvara novu vrednost, bolja radna mesta, više plate i infrastrukturu koja će služiti budućim generacijama. Ako javni dug nastavi da raste brže od sposobnosti ekonomije da stvara prihode, Makedonija se može suočiti sa ozbiljnim fiskalnim rizicima. Veće kamate, teže refinansiranje obaveza i manje prostora za zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu su realne opasnosti koje se ne smeju ignorisati. Makedonija ne može beskonačno da zamenjuje ekonomski razvoj novim kreditima. Zato je pitanje Vladi jednostavno: šta su konkretno građani dobili za dodatnih 1,86 milijardi evra javnog duga? Građani imaju pravo da znaju ne samo koliko se država zadužuje, nego i ko će vraćati taj novac, kada će dospeti na naplatu i kakvu će ekonomsku korist ostaviti za sobom.