Dan posle kraljeve sahrane, sud mu je vratio proces na nulu: četiri godine zatvora ponovo idu na suđenje u Norveškoj

Dvadeset i četiri sata posle sahrane kralja Haralda V, norveški Apelacioni sud doneo je odluku koja celu priču vraća na početak. Žalba Mariusa Borga Hojbija, sina prestolonaslednice Mete-Marit iz prethodne veze, prihvaćena je u celosti. Neće biti samo delimična revizija postupka. Biće nov proces, od nule, u trajanju od četiri nedelje.

U junu ove godine on je osuđen na četiri godine zatvora. Predmet obuhvata dva slučaja silovanja i jedan slučaj nasilja nad partnerkom. To nisu optužbe koje neko naziva tehničkim. Tužilaštvo je tražilo da žalba bude odbačena i da presuda ostane takva kakva jeste. Sud je odlučio suprotno, i pritom odlučio da se revizija ne svede na proveru proceduralnih grešaka, nego da obuhvati potpuno preispitivanje činjenica.

„Kao što se i očekivalo, žalba je prihvaćena u celosti”, izjavio je Petar Sekulić, advokat Hojbija. Rečenica je kratka, ali način na koji je izgovorena govori više od same odluke. Kada odbrana unapred zna kakav će biti ishod, pitanje nije da li sud radi, nego ko ima bolju procenu o tome kako radi.

Hojbi trenutno nije u zatvoru. On je u kućnom pritvoru sa elektronskim nadzorom, i to na imanju Skaugum, rezidenciji prestolonaslednog para. Formalno, to je mera kao i svaka druga. Praktično, to je čovek osuđen na četiri godine koji sledeće četiri nedelje suđenja čeka na adresi na kojoj drugi osuđeni ne žive.

On nema titulu, nema mesto u naslednoj liniji i nema zvaničnu ulogu na dvoru. To je odbrana koju norveška kruna koristi od početka afere - ovo je privatna stvar privatnog čoveka, ne stvar institucije. Ali privatni čovek nosi porodicu svoje majke, živi na kraljevskom imanju i njegov slučaj otvorio je svake norveške novine u godini kada je kralj umro.

Odluka dolazi dan posle sahrane. Nije slučajno što to primećuju svi - monarhija je dva dana zaredom na naslovnim stranama, a samo jednom zato što je to sama izabrala. Pitanje koje je ostalo da visi nad Oslom je jednostavno: koliko puta može da se ponovi jedan proces pre nego što prestane da bude pravda i postane samo čekanje?