Kad Ilon Mask najavi nešto grandiozno, obično sledi talas oduševljenja - ovaj put, umesto toga, slede pitanja. Ideja o data centrima u orbiti, koji bi navodno rešili glad za računarskom moći koja muči celu veštačku inteligenciju, naišla je na skepticizam s mesta gde bi se najmanje očekivao - od ljudi koji i sami ulažu milijarde u istu industriju.

Najglasniji među skepticima je Masajoši Son, izvršni direktor SoftBanka, fonda koji uliva ogromne sume u VI infrastrukturu na Zemlji. „Koja je poenta data centara u svemiru?", pita Son otvoreno. Prema njemu, gradnja ovakvih objekata u orbiti „neće mnogo da smanji troškove" i trajaće predugo. Njegova poenta je jednostavna: „U bici za VI, sledećih nekoliko godina su mnogo važnije od onoga što će se možda dogoditi za jednu deceniju."

Son nije sam. I Sem Altman iz OpenAI doveo je u pitanje vremenski okvir Maska. Argument je tehnički, ali logika je svakome jasna - problem s računarskom moći je sada, a rešenje koje će biti gotovo tek za deset godina ne pomaže nikome danas. A i da uspe, cena bi bila ogromna.

Naravno, vredi se zapitati i ko šta dobija od ovog skepticizma. SoftBank je duboko uložen u data centre na Zemlji - svako rešenje iz svemira direktno mu se zakanjuje na taj model. To ne znači da Son greši, ali znači da ni njegova kritika ne dolazi iz čiste zabrinutosti za budućnost tehnologije. U ovoj industriji, i pohvale i kritike obično imaju račun iza sebe. Pitanje za običnog korisnika ostaje isto - kad se toliki novac ulaže u orbitalne snove, ko na kraju plaća račun za struju koju ove mašine gutaju?