Iz Vašingtona je premijer Hristijan Mickoski zatražio nešto što dosad nije javno traženo na ovaj način: da predstavnik Evropske unije sedne za sto kada Skoplje razgovara sa Sofijom.

Logika koju je izneo je pregledna. „Ako vodimo dijalog samo sa našim istočnim susedom, onda se potvrđuje ono što mi kažemo da je bilateralno pitanje”, rekao je. Sa trećim licem za stolom, spor prestaje da bude kućna rasprava između dve države i postaje evropsko pitanje - što je upravo pozicija za koju se Skoplje bori godinama.

Mickoski je bio pažljiv sa tonom. „Ne inatimo se, nismo tvrdoglavi”, izjavio je, dodajući da je spreman da razgovara o usklađivanju akcionog plana za manjine, ali u prisustvu međunarodne zajednice. I ponovo je upotrebio formulaciju koja je postala njegov zaštitni znak: nikada neće ući u proces bez predvidljivog kraja.

Gde ideja zastaje

Problem je što je predlog politička inicijativa, a ne promena okvira. Pozicija Brisela ostaje nepromenjena - preuzete obaveze moraju biti ispunjene da bi proces nastavio. Evrokomesarka za proširenje Marta Kos je pre dva dana poslala direktnu poruku na obe adrese: makedonska vlada da sprovede dogovoreno, a Bugarska, nakon što Makedonija napravi ustavne izmene, da da podršku za nastavak.

To znači da redosled ostaje isti. Prvo ustavne izmene, pa bugarska podrška. Prisustvo evropskog predstavnika može promeniti atmosferu u sali, ali ne i sadržinu uslova. Mickoski traži garancije da posle ispunjenja uslova neće uslediti novi - garanciju koju nijedan od sagovornika dosad nije ponudio na papiru.

U međuvremenu je Kos iz Helsinkija iznela nešto zanimljivije za dugoročni račun. Govorila je o zaštitnim mehanizmima koje EU priprema pred novo proširenje - mehanizmima koje, kako kaže, zemlje koje poštuju pravila „uopšte neće ni osetiti”, ali koji će za one koji postupaju suprotno imati snažno dejstvo. Kos je priznala da je, kada je u novembru prvi put pomenula „trojanske konje”, bila oštro kritikovana; danas, kaže, za tu ideju postoji snažna podrška. Kraj septembra treba da donese konkretne predloge Komisije.

Brojka koja se ne poklapa

Ista poseta donela je i standardni paket ekonomskih najava: gas, struja, data-centri, visoke tehnologije. Mickoski je naveo rast bruto domaćeg proizvoda od 4,3 odsto u drugom tromesečju 2026, sa građevinarstvom koje raste 21,9 odsto. Najavio je i razgovore sa šest kompanija za data-centre i podršku do 5 miliona dolara od američke razvojne finansijske institucije za rudnik antimona „Krstov Dol”.

Ali jedna od izjava nije izdržala proveru. Premijer je tvrdio da je inflacija kod nas „dva do dva i po procenta niža” od evropske. Prema zvaničnim podacima za avgust, Makedonija je na 2,6 odsto, a EU na 3,2 - razlika od 0,6 procentnih poena, a ne dva i po. Razlika postoji i u našu je korist. Ali je u izjavi uvećana četvorostruko.

To je sitnica koja određuje vrednost svega ostalog što je rečeno u istoj poseti. Kada se proverljiva brojka prepričava u uvećanoj verziji, neproverljiva obećanja - šest kompanija, data-centri, Čebren i Galište za koje još nema odluke o finansiranju - dobijaju tačno onoliko težine koliko zaslužuju.