Vlada: zakon o koordinaciji službi je usklađen sa NATO-om, ali se ne primenjuje - zato ga ukidamo

Vlada ima zakon za koji sama kaže da je dobar, ali ne radi - i umesto da ga natera da radi, odlučila je da ga ukine. Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o koordinaciji bezbednosno-obaveštajne zajednice prošao je prvo čitanje u skupštinskoj Komisiji za odbranu i bezbednost, sa osam glasova „za” i dva „protiv”.

Obrazloženje, koje je pripremilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, vredi pročitati dvaput. U njemu piše da je zakon „sistemski pravilno postavljen i koncepcijski usklađen” sa standardima EU i NATO-a, ali da je njegova primena ograničena zbog „institucionalnog nepoverenja, preuskog obuhvata i nedostatka operativnog kapaciteta” bezbednosno-obaveštajne zajednice. Drugim rečima: pravila su dobra, službe ne sarađuju, pa hajde da izbrišemo pravila.

Zakon uspostavlja Savet za koordinaciju između Agencije za nacionalnu bezbednost, Agencije za obaveštajne poslove, Vojne obaveštajne službe, Finansijske policije i Biroa za javnu bezbednost. Poslanik SDSM-a Oliver Spasovski pitao je zašto taj Savet nije imao nijedan sastanak, iako prema zakonu treba da zaseda najmanje jednom u tri meseca. Odgovora na to pitanje za sada nema.

„Nesposobni” - ali bez ostavki

Poslanica Slavjanka Petrovska, takođe iz SDSM-a, okrenula je logiku Vlade protiv nje same. Ako zvanični dokument kaže da službe nemaju operativni kapacitet ni međusobno poverenje, onda bi, prema njenim rečima, posle usvajanja trebalo da uslede ostavke - ministra unutrašnjih poslova i direktora ANB-a i Agencije za obaveštajne poslove. „Ne postoji u našoj bližoj i daljoj istoriji bilo koja vlada koja će za bezbednosno-obaveštajne službe reći da su nesposobne”, rekla je ona.

Petrovska je podsetila da su slabosti konstatovane pre godinu dana, a umesto da budu ispravljene, sada se predlaže ukidanje. Zakon je, kaže ona, bio ključan u reformama pred ulazak u NATO.

Spajanje bez mape

Sve se ovo dešava dok Vlada najavljuje spajanje ANB-a i Agencije za obaveštajne poslove. Opozicija pita da li je ukidanje koordinacije prvi korak ka tome - a Petrovska upozorava da Vlada nije ponudila jasnu sliku kako će izgledati nova postavka i ko će nadgledati službe. Poslanik Goran Misovski pitao je da li se ovim napuštaju Pribeove preporuke i zatražio stav predsednice Gordane Siljanovske-Davkove.

Makedonija dobro pamti aferu sa prisluškivanjem, iz koje su proizašle i Pribeove preporuke. Zato pitanje nije tehničko. Ako službe neće da sarađuju sa zakonom, kako će sarađivati bez njega? I ko će odgovarati kada se pokaže da nije bilo nikakve koordinacije baš kada je bila najpotrebnija?