Mickoski iz Vašingtona: data-centri, Čebren i EU za stolom sa Bugarskom - od svih najava, potpis postoji samo za studiju do pet miliona dolara

Sjedinjene Američke Države i Trampova administracija gledaju Makedoniju kao bliskog prijatelja, „ne samo u regionu nego i u Evropi”, a američka podrška ostaje nepromenjena. To je poruka premijera Hristijana Mickoskog iz Vašingtona, gde je u višednevnoj radnoj poseti. Tu rečenicu kući nosi svaki premijer koji je bio u Vašingtonu. Pitanje je šta nosi pored nje.

Spisak je dug. Sastanak sa Karolajn Vik iz DFC-a, Američke finansijske korporacije za razvoj, koja prema premijeru upravlja portfoliom od oko 200 milijardi dolara. Razgovori o finansiranju Čebrena i Gališta. Razgovori o data-centrima sa Krisom Pavlovskim, osnivačem platforme „Rambl”, i sa još pet kompanija. „To je proces koji je nepovratan. Čovečanstvo će se kretati u tom pravcu”, kaže Mickoski.

Sada provera, stavka po stavku. Čebren i Gališta: uspostavljen je kanal za dalju komunikaciju, objavljene odluke o finansiranju nema. Data-centri: razgovori. Jedino sa potpisom iza sebe je Krstov Dol, rudnik antimona - DFC je još u aprilu potvrdio do pet miliona dolara projektnog finansiranja za „Pela global”, i to za pripremu i procenu projekta, ne za izgradnju. U prevodu sa diplomatskog na makedonski: sve ostalo je „u najavi”.

Brojke koje premijer nosi kao argument su mešavina. Rast BDP-a od 4,3 odsto u drugom kvartalu potvrđen je zvaničnom statistikom, sa građevinarstvom u plusu od 21,9 odsto. Ali tvrdnja da je inflacija kod nas „dva do dva i po odsto niža” od evropske ne prolazi proveru: u avgustu su troškovi života kod nas bili viši za 2,6 odsto, a u EU za 3,2. Razlika od 0,6 procentnih poena, i to sa pokazateljima koji nisu isti po metodologiji. Kada je brojka dobra, nema potrebe zaokruživati je nagore.

Najkonkretnije iz Vašingtona je ono o Bugarskoj. Nema povlačenja iz sporazuma - očekivanja „nekih radikalnih elemenata u našoj strukturi”, kako ih je premijer nazvao, „bilo bi idealno ako smo sami na ovom svetu, ali nismo sami”. Umesto toga: „Potrebno je da imamo još jednog za stolom. Eto, nek to bude predstavnik možda od strane Evropske unije.” Odnose sa Sofijom opisao je kao „dvosmernu ulicu” i ponovio: „Nikada neću ući u proces bez predvidivog kraja.” Temu je već otvorio sa Antoniom Koštom i Kajom Kalas. Prevedeno: ustavne izmene i dalje stoje na stolu, samo sada želimo da i Brisel sedne za nju.

Kod kuće, lider SDSM-a Venko Filipče tvrdi da američka administracija ima drugačiju sliku o politikama Vlade i otvara dva pitanja: ko sve putuje u delegaciji i koliko to košta. Pitanje koje zaslužuje odgovor sa brojkom, ne sa pridevom.

Da li nas Vašington gleda kao bliskog prijatelja - verovatno da, tako gleda sve koji su došli na sastanak. Da li će staviti pare u Čebren - to ćemo znati kada vidimo potpis, ne intervju. Dosad je potpis jedan, i vredi do pet miliona dolara.