Holivudska imena naviknuta na osmocifrene čekove sada ulaze u format koji traje koliko jedna pesma. Reč je o mikrodramama - kratkim igranim serijama snimljenim za vertikalni ekran, sa epizodama od po nekoliko minuta, melodramskim preokretima i krajem koji je uvek na sredini scene, da bi gledalac platio za sledeću.

Format je prvo porastao u Kini, pa se prelio svuda. Prema procenama analitičke kuće Omdia, prihodi od mikrodrama samo u SAD ove godine treba da dostignu 1,5 milijardi dolara. Na tržištu već postoje aplikacije poput ReelShorta i DramaBoxa, a TikTok je ove godine pustio sopstvenu - PineDrama.

Razlog zašto glumci dolaze nije misterija. Studiji traže jeftiniji i brži način da proizvedu sadržaj, veliki deo ekipe i glumaca je bez posla, a pažnju publike već dele TikTok, Instagram Reels i YouTube Shorts. Kada veliki ekran nema uloge, mali ekran postaje tržište.

Ko je već unutra

Džejms Franko igra u „Love, Lies & Frank” na platformi Shortical - izvršni direktor reklamne agencije koji se zapetljava u kriminal i u vukodlake. Projekat je među prvima snimljenim pod novim ugovorom sindikata SAG-AFTRA za vertikalne serije, posebnim kolektivnim ugovorom za mikrodrame sa malim budžetom. To je važnije od zapleta: znači da je format dobio sindikalni okvir, a ne samo publiku.

Isa Rej, koja je karijeru počela veb-serijom 2011. godine, u maju je pustila „Screen Time” preko svoje kuće Hoorae Media u saradnji sa PineDramom. Triler o dvostrukom sastanku na kojem neko preuzima televizor i tajne. Serija je sakupila oko 75 miliona pregleda u prvoj nedelji, a kasnije prešla 150 miliona.

Taj Digs je otišao korak dalje - pored glavne uloge u „Off Limits & All Mine” za platformu CandyJar, pustio je i svoju platformu, Microhouse Films, sa obećanjem da će autorima ostaviti veću kontrolu nad tim kako snimaju i kako zarađuju. Džesi Tajler Ferguson priprema mjuzikl-komediju za platformu aTwist, u kojoj se pozorišna družina brani od zombija. Kim Kardašijan pak ne glumi - uložila je novac u GammaTime, zajedno sa majkom Kris Džener.

Spisak je zanimljiviji po tome što pokazuje tri različita načina ulaska: kao glumac, kao vlasnik platforme i kao investitor. Svaki od ta tri nosi različitu količinu rizika i različitu količinu kontrole.

Šta se zapravo menja

Mikrodrama nije nov žanr - to je stara sapunica isečena na parčiće i naplaćena po parčetu. Ono što je novo jeste cenovnik: umesto ulaznice ili mesečne pretplate, gledalac plaća da vidi kako se završava scena koja je upravo počela. To je model igre, ne bioskopa.

I tu je deo koji vredi pratiti. Ako sindikalni ugovor već postoji, ako velika imena ulaze i ako se prihod meri u milijardama, onda ovo više nije eksperiment sa strane - to je drugi kanal industrije koja godinama tvrdi da nema para. Pitanje je da li će novi kanal dati posao ljudima koji su ga izgubili, ili samo jeftiniji način da se proizvede isto.