Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je evropske ministre finansija: javni dug prosečnih država u EU bi mogao da dostigne 130 procenata BDP-a do 2040. godine, što je skoro duplo više od sadašnjeg nivoa. Bez strukturnih i fiskalnih reformi, situacija će postati neodrživa.

U dokumentu prezentovanom na sastanku u Nikoziji, Kipar, MMF je naveo glavne pritiske: povećani troškovi za odbranu, energetska tranzicija, starenje stanovništva, i rastuće penzijske obaveze. Sve četiri su strukturne - odnosno ni jedan ne može da se izbegne kratkoročnim merama.

Rešenja koja predlaže fond? Postepeno podizanje starosnih granica za penzionisanje, integracija energetskih tržišta, veća fiskalna disciplina, reforme na tržištu rada, zajednički evropski zajmovi za specifične projekte. Zvuči poznato - to je isti recept za strukturne reforme koji EU ima na stolu poslednjih 20 godina. Pitanje nije da li su preporuke tačne, već da li postoji politička volja da se sprovedu.

Evropski komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis potvrdio je da se radi o "konkretnom i hitnom političkom izazovu". Naveo je da zajedničko zaduživanje već funkcioniše za finansiranje odbrambenih kapaciteta i podršku Ukrajini - što implicira da model već postoji, samo treba da se proširi na šire fiskalne oblasti.

Za Makedoniju pouke su specifične. Zemlja ima znatno manji javni dug od proseka EU u apsolutnim brojkama, ali isti pritisci su prisutni - starenje stanovništva (postojano povećanje penzijskih obaveza), potreba za povećanim odbrambenim troškovima kao član NATO, energetska tranzicija zbog EU integracije. Ukoliko EU ne uspe da adresira svoje fiskalne izazove, Makedonija se priključuje na tržište u rastućoj finansijskoj tenziji. To je kontekst koji niko od naših političara ne pominje kada govore o "evropskom standardu" - uobičajeno samo za pozitivne strane.