Evropska unija priprema novi trgovinski front protiv jeftinog kineskog uvoza. Na 29. maja Evropska komisija će razmatrati više mogućih mera - nove tarife za strateške sektore, antidamping procedure, i pravila koja podstiču kompanije iz EU da smanje zavisnost od jednog dobavljača.

Brojke su dramatične. Trgovinski deficit EU sa Kinom u 2025. dostigao je 360 milijardi evra. Kineski uvoz od 559 milijardi, evropski izvoz mnogo manji. Pored toga, novi problemi se pojavljuju sa jeftinim pošiljkama preko onlajn platformi koje zaobilaze tradicionalni izvozno-uvozni sistem. EU je već najavila da će bescarinski uvoz za pakete ispod 150 evra završiti u 2026.

Za Evropu je to pitanje opstanka industrija. Hemijska, mašinska, električna, zelene tehnološke komponente - sve su pod pritiskom Kine. Ako se nastavi trenutni trend, u roku od nekoliko godina mnoga evropska proizvodnja biće ekonomski nefunkcionalna.

Za Balkan ovo nije direktno pitanje - ali indirektne posledice su ozbiljne. Ako EU uvede tarife koje poskupljuju kinesku robu, cene krajnjeg potrošača u našem regionu će porasti - jer Makedonija uvozi velik deo ove jeftine potrošačke robe preko EU distributerskih lanaca. Sa druge strane, ako EU štiti svoje industrije, to može otvoriti prostor za regionalne proizvođače. I to je pitanje sa dve strane medalje.

Kina je već upozorila da može da uvede kontramere. To je diplomatska retorika, ali i realan rizik. Evropska strategija mora biti dovoljno odmerena da ne izazove trgovinski rat iz kog će svi platiti danak. Možda po prvi put u nekoliko godina Brisel će morati da pravi složene ekonomske računice umesto da se oslanja isključivo na političke principe.