Posle decenija napuštenosti, počelo je čišćenje železničke stanice u Skoplju. Direktor „Makedonskih železnica - Infrastruktura" Siniša Ivanovski najavio je da su u toku akcije za vraćanje reprezentativnog izgleda. I konačno - skoro svi bilbordi, svetleće reklame i naslagani posteri se uklanjaju.

Jedan zakupac, „Hamza Doner", odbio je da ukloni svetleću reklamu. Reakcija Ivanovskog bila je jasna: „Ugovor o zakupu biće raskinut" ako se reklama ne ukloni u roku od sedam dana. To je prvi primer u poslednjih dvadeset godina da neko kaže „ne" zakupcu železničke stanice - i da ostane dosledan svom stavu.

Zatim: higijena. Iznutra i spolja. To je sledeća faza. Arhitektonski fakultet radi na projektu cele rekonstrukcije. IZIIS (Institut za zemljotresno inženjerstvo i inženjersku seizmologiju) sprovodi strukturalne procene. To je ozbiljan pristup - ne samo estetska obnova, već i provera da li objekat uopšte može da funkcioniše.

Zaključak: krećemo iz nule. Železnička stanica u Skoplju decenijama izgleda kao simbol države koja se ne brine za svoje javne prostore. Pomatirani prozori, naslagani posteri, svetleće reklame koje prikrivaju brutalistički karakter originalnog dizajna Kenza Tange iz 1970-ih.

Pitanje koje ostaje: koliko će vremena trajati ova volja? Istorija makedonskih pokušaja obnove javnih objekata nije ohrabrujuća. Počinju dobro, zatim stagniraju zbog manjka budžeta, pa se vraćaju u isto stanje za deset godina. Ako „Makedonske železnice" uspeju da završe i održe, to će biti prvi primer ozbiljne obnove u poslednjim decenijama. Ako ne - biće još jedna priča o dobrim namerama i slabom izvršenju.