Timčo Mucunski, ministar spoljnih poslova, u Briselu pred Savetom za spoljne poslove EU predvođenim Kajom Kalas, ponovio je reči koje Balkan sluša bezbroj puta: proširenje je „strateški imperativ" i Zapadni Balkan mora da prestane da bude „siva zona" Evrope.

Glavna poruka članicama glasi: „Potrebno je da se otrgnemo od bilateralizacije pristupnih kriterijuma." Prevod za one koji ne govore diplomatski: manje pitanja od Bugarske, Grčke i Hrvatske. Više tehničkog poglavlja. Manje političkog veta, više reformi. Pitanje je da li Brisel zaista ima volju za to, ili Mucunski govori u prostoriji koja je već odlučila odgovor.

Ministar nabrojava rezultate: reformska agenda, „konkretni rezultati u poslednjim mesecima", i 100 procenata usklađenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. To je standardni recital. Iz perspektive Skoplja, on je tačan. Iz perspektive Sofije i Atine - tehnički ispunjeno, ali politički neodgovarajuće.

Dnevni red Saveta obuhvatao je teme u kojima Makedonija nema glas: ruska agresija na Ukrajinu, bezbednost, energetska nezavisnost, digitalizacija. Mucunski je iskoristio momenat da kaže da je Makedonija „spremna da bude siguran i predvidljiv partner". Spremni smo već 20 godina. Možda je vreme da pitamo Brisel zašto partnerstvo znači čekanje.

Za građane ovo nije nova poruka - to je ista poruka u novoj sezoni. I zato je laka za čitanje i teška za komentar. Reči su iste. Rezultate merimo godinama, ne saopštenjima. Pitanje je samo kada će Kaja Kalas odlučiti da li „siva zona" je dijagnoza ili jednostavno politička kategorija koja joj odgovara EU.