„Ima pozitivan impuls, ali nema rešenje koje možemo da predstavimo pred javnošću.” Ovom rečenicom ministar spoljnih poslova Timčo Mucunski zapravo je opisao celu situaciju sa deblokadom evropskog puta: nešto se pomera, ali niko ne sme da kaže šta, ni dokle.

Mucunski kaže da je komunikacija sa zemljama-članicama EU, sa evropskim institucijama i sa Bugarskom postojana, ali da se detalji namerno ne iznose u javnost da se ne bi ugrozio proces. Javni pregovori, tvrdi, ne bi doveli do željenog rešenja. Logika je poznata - ali kada je sve tajna, građaninu ostaje samo da veruje na reč da se nešto radi.

Ključna poruka je ona o crvenim linijama. Ministar je bio decidan da Makedonija neće praviti ustupke povezane sa istorijom i makedonskim identitetom. Jedno je, kaže, da se poštuju međunarodne obaveze, a sasvim drugo kada se bilateralna pitanja zloupotrebljavaju da bi se blokirao evropski put na osnovu subjektivnih gledišta. To je granica koja, barem na rečima, ostaje nepomerena.

Mucunski je dodao i da protokoli sa Sofijom nisu deo pregovaračkog okvira i da se u celosti slaže sa stavom predsednice Gordane Siljanovske-Davkove - da u sadržaju okvira nema ni eksplicitne, ni implicitne odredbe o trenutku kada ustavne izmene treba da stupe na snagu. Drugim rečima: pitanje o tom „kada” ostaje otvoreno, a upravo to „kada” je srce cele blokade.

Ministar je podsetio da se i u samoj EU već vodi debata o politici proširenja, ocenjenoj kao zastareo model koji traži ozbiljne promene, naročito posle ruske invazije na Ukrajinu. Znači, i Brisel priznaje da sistem škripi. Pitanje za nas ostaje isto kao i prethodnih godina: koliko dugo ćemo još čekati na vratima EU - i šta će odneti „pozitivan impuls” ako posle njega, kao i dosad, ne sledi potpis?