Policajac sedi u čekaonici onkologije, sa uputom u ruci, i sluša da danas neće dobiti hemoterapiju. Ne zato što nema mesta. Ne zato što nema leka. Nego zato što ga sistem ne prepoznaje kao osiguranika. To nije scena iz loše drame - to je ono što se zaposlenima u MUP-u desilo od juče.

Celo Ministarstvo unutrašnjih poslova preko noći je ostalo bez zdravstvenog osiguranja. Ljudi su vraćani sa hemoterapije, sa dijagnostičkih procedura, iz laboratorija, uz jednostavno objašnjenje: ili platite privatno, ili sačekajte da se stanje sredi. Hiljade zaposlenih, u jednom trenutku, administrativno nepostojeći za zdravstveni sistem.

Jedna greška, cela institucija

Razlog je, prema izvorima iz Fonda za zdravstveno osiguranje, poznat i dosadno ponovljiv. Policijski službenik vraćen je na posao pravosnažnom sudskom odlukom. Njegovi doprinosi nisu proknjiženi na vreme. A pošto softverska veza između MUP-a i Fonda funkcioniše po principu „svi ili nijedan”, blokada zbog jednog čoveka obara sve.

Ovo nije prvi put. Krajem juna ove godine desilo se isto - tada zbog pogrešnog matičnog broja policajca vraćenog na posao sudskom odlukom. Znači problem je identifikovan, mehanizam je shvaćen, a rešenja - nema. Sistem u kojem jedna štamparska greška ostavlja bez zdravstvenog osiguranja sve pripadnike policije nije sistem, nego improvizacija koja čeka da joj se desi tragedija.

Sindikat reaguje, ministarstvo ćuti

Nezavisni sindikat policije izašao je sa reakcijom. „Smatramo da su ovakve situacije nedozvoljive i da ne smeju da se ponavljaju u Fondu, posebno kada je reč o zdravstvenom osiguranju policijskih službenika”, stoji u saopštenju. Sindikat je najavio da će dostaviti dopis ministru unutrašnjih poslova sa zahtevom za hitnu intervenciju u Fondu i za trajno rešenje, kako se ne bi ponavljalo ubuduće.

Obratite pažnju na formulaciju - sindikat traži od svog ministra da interveniše kod druge institucije da bi ljudima koje taj ministar vodi vratio prava. To je priznanje da MUP nema mehanizam da to reši sam, a da Fond nema motiv da to reši bez pritiska. Između dve institucije stoji policajac na hemoterapiji.

Ko plaća tehničku grešku?

Prema izvorima, doprinosi za spornog zaposlenog trebalo je da budu proknjiženi tokom dana, nakon čega se sistem deblokira i svi dobijaju nazad osiguranje. Drugim rečima - problem se rešava sam od sebe, za jedan dan, svaki put kada se desi. I baš zato niko neće odgovarati.

Ali jedan dan je dovoljan. Dovoljan je da se otkaže terapija, da se odloži dijagnostika, da se izgubi termin koji se čekao nedeljama. Kod onkološkog pacijenta, jedan dan nije administrativna sitnica.

Pitanje koje ostaje nije tehničko, nego političko: zašto softver dve državne institucije još uvek nije razdvojen tako da greška kod jednog zaposlenog ne obara sve? Odgovor na to pitanje ne traži milione evra, ni evropske fondove, ni reformsku strategiju. Traži da neko sedne i da to uradi. Do tada, svaki zaposleni u MUP-u živeće sa saznanjem da njegovo pravo na lečenje zavisi od toga da li je neko na vreme kliknuo u jednom obrascu.