Trećeg oktobra Muzej vizantijske kulture u Solunu predao je bugarskom premijeru Rumenu Radevu posmrtne ostatke koji se identifikuju sa carem Samuilom. U Sofiji je povorka dočekana na trgu „Batenberg”, uz himnu i počasni pozdrav od 21 topa. Zauzvrat, Bugarska Grčkoj predaje 48 predmeta, uglavnom crkvene utvari iz nekoliko manastira u Egejskoj Makedoniji, koje su prema bugarskoj strani „spasili” bugarski naučnici tokom Prvog svetskog rata.

Novinari su pitali premijera Hristijana Mickoskog da li će ovakav potez imati implikacije na odnose Makedonije sa Grčkom i Bugarskom. On je odgovorio istorijom: pitanje treba gledati „kroz prizmu Bledskog sporazuma”, postignutog posle kapitulacije „fašističke Bugarske, koja je, rekao bih, okupirala tokom Drugog svetskog rata teritoriju današnje Makedonije”.

„Što se tiče prenošenja moštiju, ja bih se vratio nekoliko decenija unazad, kada su mošti makedonskog velikana Delčeva, kao rezultat tog Bledskog sporazuma, donete u Skoplje”, rekao je Mickoski.

Problem sa kalendarom

Posmrtni ostaci Goceta Delčeva doneti su u Skoplje u oktobru 1946. godine. Bledski sporazum između Josipa Broza Tita i Georgija Dimitrova potpisan je 1947. Dakle, mošti su stigle godinu dana pre sporazuma koji ih je, prema premijeru, doneo. Grešku su odmah primetili bugarski mediji, a najneprijatnije je kada te za Delčeva ispravljaju iz Sofije.

Postoji i drugi sloj. Umesto da kaže šta Skoplje misli o činu između Atine i Sofije, premijer se osvrnuo na „administriranje” - reč koju je bivši premijer Zoran Zaev upotrebio u intervjuu za bugarsku agenciju u novembru 2020 - i na opoziciju, koja prema njemu ima „svoje lutke” i „upravlja njima”. Pitanje je bilo o Grčkoj i Bugarskoj. Odgovor se završio kod SDSM-a.

Mickoski je izrazio žaljenje što „malo ko danas pominje Bledski sporazum”. Možda je tako. Ali ako se pozivaš na istoriju na dan kada je komšije pišu pred kamerama, datumi su najmanje što treba da ti bude tačno. Ima li Skoplje stav o samom transferu - ili samo o Bledu?