Negotinac je radio osam meseci a da nije dobio platu. Kada je zatrazio svoj novac, dobio je uvrede i pretnje preko telefona. Zatim je otisao u policiju.

Prema prijavi, covek je poceo da radi u septembru 2025. godine, sa dogovorenom mesecnom platom. Od januara do avgusta 2026. nije dobio ni dinar. Ukupna steta koju je prijavio iznosi oko 280.000 denara, odnosno priblizno 4.550 evra.

U policijskom izvestaju stoji da ga je osumnjiceni tokom telefonskog razgovora vredjao i pretio mu kada je radnik zatrazio isplatu zaradjenog. Policija je saopstila da preduzima mere za potpuno rasvetljavanje okolnosti slucaja.

Osam meseci je dugo da ostanes

Pitanje koje se namece nije zasto je covek prijavio, nego zasto je toliko cekao. Osam meseci rada bez plate znaci osam meseci racuna, hrane i goriva pokrivenih odnekud drugde - iz ustede, od porodice, iz pozajmice.

Odgovor je poznat svakome ko je radio u manjem gradu: ostaje se zato sto nema kuda da se ode, zato sto obecanje „sledeceg meseca sigurno” stize svakog meseca, i zato sto prijava znaci prekid odnosa sa jedinim poslodavcem koji je bio dostupan.

Bas zato ovaj slucaj nije samo krivicna prijava za prevaru. To je slika odnosa snaga na trzistu rada u unutrasnjosti, gde radnik ima tacno jednu opciju, a gazda ima vise.

Gde je inspekcija

Drzavni inspektorat rada postoji i ima nadleznost bas za neisplacene plate. Osam meseci neisplate nije nesto sto se lako krije - to ostavlja trag u doprinosima, u evidenciji, u racunima.

Slucaj je sada kod policije kao prevara od 280.000 denara. Ali pre nego sto je postalo krivicno delo, ovo je bilo krsenje radnickih prava koje je trajalo skoro godinu dana. Da li se neko iz inspekcije rada tih meseci pojavio u toj firmi jeste pitanje na koje nijedno saopstenje ne odgovara - a od odgovora zavisi koliko slicnih slucajeva sedi tamo gde je ovaj sedeo do juce.