Olovo, kadmijum i arsen na najmanje 13 lokacija, a zakona o zemljištu nema: Nacrt je napisan, ali nije objavljen

Makedonija ima najmanje 13 lokacija sa istorijskim zagađenjem zemljišta - od OHIS-a u Skoplju, preko topionice u Velesu i rudnika Lojane, do Jugohroma u Jegunovcu. I od nedavno nema zakona koji uređuje šta se radi sa njima. Poslednjim izmenama Zakona o životnoj sredini izbrisane su odredbe o upravljanju kontaminiranim područjima, a novi Zakon o zaštiti zemljišta još stoji u fioci.

Na to je upozorila organizacija Eko-svest, koja je 16. oktobra zatražila od Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja da hitno objavi nacrt zakona na ENER-u, nacionalnom registru propisa, i otvori javne konsultacije. Prema njima, tekst su već izradili spoljni stručnjaci i dostavili ministarstvu. Sledeći korak je samo njegovo objavljivanje - korak koji se, zasad, ne dešava.

Šta leži u zemljištu

Lista žarišta je duga i poznata. U OHIS-u, problem je otpad kontaminiran lindanom, insekticidom iz grupe HCH; ministarstvo i međunarodni partneri rade na uklanjanju otpada sa male deponije, dok velika ostaje poseban izazov. Oko bivše topionice olova i cinka u Velesu, naučna istraživanja utvrdila su povećane koncentracije olova, kadmijuma, cinka, arsena i žive - na delu ispitanih mesta kadmijum je bio tri puta, a olovo i cink dvostruko iznad referentnih interventnih vrednosti prema holandskim standardima korišćenim u studiji.

Kod Lojana, bivšeg rudnika arsena i antimona, istraživanja su dokumentovala zagađenje zemljišta, sedimenata i podzemnih voda, a naučnici upozoravaju da ostaci predstavljaju potencijalni izvor zagađenja za područje između Lojana, Vaksinca i Tabanovca. Na listi su i rudnici Sasa, Zletovo, Toranica i Bučim, kao i Jugohrom. Stariji državni dokumenti, pak, evidentirali su i 16 industrijski kontaminiranih lokacija, zavisno od obuhvata popisa.

Zagađeno, ali nedokazivo

Tu je suština problema. Kako upozorava profesor Stafilov, Makedonija ima limite za metale u povrću, ali nema standard za dozvoljene sadržaje u zemljištu. Bez zakona sa graničnim vrednostima, zagađeno zemljište ne može pravno da se tretira kao žarište, zagađivač ne može da se sankcioniše, a ekološka tužba nema na šta da se osloni. Zemljište može biti puno arsena - a država nema instrument da to formalno utvrdi.

Olovo koje oštećuje mozak i nervni sistem kod dece, kadmijum klasifikovan kao kancerogen, arsen povezan sa više vrsta raka - ovo nisu apstraktni pojmovi, već materije koje kroz prašinu, vodu za navodnjavanje i hranu mogu da izađu iz industrijskih kompleksa. Svetska zdravstvena organizacija navodi da za olovo nije utvrđen nivo izloženosti koji je potpuno bezopasan.

Zakon je napisan. Stručnjaci su završili svoj posao. Ostaje pitanje: zašto ministarstvo čeka, i koliko još godina stanovnici Velesa, Lojana i Jegunovca treba da žive pored žarišta za koja država zvanično nema ni pravila?