Vrelo na Matki je najdublje istražena podvodna pećina na svetu: 338 metara i tri svetska rekorda

Najdublje istražena podvodna pećina na svetu nije u Francuskoj, ni u Italiji. Ona je na Matki, na pragu Skoplja. Vrelo je istraženo do 338 metara dubine, čime je preuzelo prvo mesto na svetskoj listi - ispred Font Estramara u Francuskoj (312 metara) i Elefante Bjanka u Italiji (292 metra).

Rekord je rezultat ekspedicije „Vrelo 2026”, koja je trajala od 10. do 17. oktobra. Međunarodni tim od 15 ronilaca iz Makedonije, Poljske i Italije pomerio je granicu za 51 metar u odnosu na dosadašnjih 287 metara, postignutih prošlog oktobra. Prema speleoronilačkom klubu „Vrelo”, postavljena su tri svetska rekorda: najdublje istražena pećina od strane čoveka, najdublje ronjenje u pećini i najdublje dubinsko ronjenje u otvorenim vodama.

Devet sati za jedno ronjenje

Rekordno ronjenje izveo je poljski speleoronilac Bartlomjej Pitala, koji je držao i prethodnu granicu. Cela operacija trajala je devet sati, a njegov povratak iz dubine pratilo je 12 sigurnosnih ronilaca raspoređenih na različitim nivoima. Na površini su bili pripremljeni hiperbarična komora, helikopterska jedinica MUP-a, ronioci specijalne jedinice „Tigar”, brzi čamci i ekipa Hitne pomoći.

Makedonski udeo nije samo domaćinstvo. Naši ronioci su prvi put samostalno konstruisali i postavili podvodnu vazdušnu komoru - takozvani habitat - na dubini od osam do devet metara, oko 130 metara od ulaza u pećinu. U njoj su ronioci boravili tokom dugih dekompresionih pauza. U pećini je prethodno raspoređeno i preko 30 boca sa različitim gasnim mešavinama, kao i rezervne baterije za grejanje i osvetljenje.

Novi kanali, nova mapa

Ekspedicija nije donela samo dubinu. Otkrivena su dva dosad nepoznata podvodna kanala. Prvi je na oko 300 metara od ulaza, na dubini od 33 metra, dug je oko 100 metara i spaja se sa delom pećine istraženim 2000. godine. Drugi je na 170 metara dubine, dug oko 30 metara, i povezuje se sa glavnim dubinskim kanalom na 185 metara. Ukupno, mapa sistema obogaćena je za više od 150 novih metara.

Ovo je retka vest u kojoj je Makedonija prva na svetskoj listi, a zasluga je neosporna. Jedan speleoronilački klub, sa partnerima iz Poljske i Italije, stavio je Matku ispred poznatih pećina u Francuskoj i Italiji. Ostaje pitanje da li će država znati da ovo iskoristi - za nauku, za zaštitu kanjona, za ozbiljan turizam - ili će Vrelo ostati rekord za koji znaju samo ronioci.