65 godina Tehničkog fakulteta u Bitolju: Profesor koji je studente učio da stvaraju, a ne samo da računaju

Kad je Sotir Panovski došao na Tehnički fakultet u Bitolju i predložio jednom starijem kolegi da počnu da objavljuju radove u naučnim časopisima, kolega je podigao glavu i pitao: „A šta je to?” Panovski danas tu anegdotu priča sa osmehom - ali ona govori koliko je dug put prešla institucija koja je 16. oktobra obeležila 65 godina od početaka inženjerskog obrazovanja u Bitolju.

Priča počinje 1961. godine, sa Višom tehničkom školom - 18 godina pre nego što je osnovan Univerzitet „Sv. Kliment Ohridski”. Godine 1977. škola prerasta u Tehnički fakultet, a 1979. postaje članica novoosnovanog univerziteta. Fakultet je, kako je podsetio dekan Mitko Kostov, stariji od univerziteta u čijem je sastavu danas.

„Hram inženjerstva”

Panovski, mašinski inženjer, bio je prvi profesor zaposlen na fakultetu pošto je prerastao iz više u visokoobrazovnu ustanovu. Počeo je 1979, proveo 37 godina kao profesor i penzionisao se 2018. Iza sebe ostavlja više od 250 diplomskih radova, preko 35 magistarskih radova i četiri doktorske disertacije pod svojim mentorstvom, kao i više od 435 referenci. „Učio sam buduće kadrove da vole ono što će raditi. Da stvaraju, a ne samo da računaju”, kaže on. Svoje bivše studente danas sreće kao vlasnike firmi, direktore i inženjere.

Rektor Igor Nedelkovski, koji je upravo tu počeo akademsku karijeru i delio kancelariju sa Panovskim, nazvao je fakultet „hramom inženjerstva”. „Svi važniji objekti oko nas, počev od REK-a, Streževa i brojnih fabrika, izgrađeni su ili su njima rukovodili inženjerski kadrovi sa ovog fakulteta”, rekao je. Sa fakulteta potiče i prvi, zasad jedini akademik bitoljskog univerziteta, Gligor Kanevče.

Rast u vreme odliva

Danas fakultet nudi sedam studijskih programa prvog ciklusa, sa oko 40 profesora, 10 laboratorija i šest računarskih učionica. Najzanimljiviju brojku rekao je dekan: u poslednje četiri-pet godina broj upisanih studenata porastao je za 10 odsto - i to u vreme kada je maturanata sve manje, a mnogi odlaze na studije u inostranstvo.

To je retka dobra vest. Pitanje je da li će Bitolj i Pelagonija imati industriju koja će zadržati inženjere koje fakultet stvara - ili će ih školovati za tuđa tržišta.