Norveška razmišlja da zabrani pametne naočare i druge nosive uređaje sa ugrađenom kamerom. Ne da ih označi, ne da ih reguliše na marginama - da ih zabrani. Reč je o uređajima kakve prave Meta i Snap: sa kamerom, povezani na internet, a uskoro možda i sa prepoznavanjem lica.

Digitalna ministarka Karianne Tung, koju citira francuska agencija AFP, opisala je ono što vlada vidi: „jasan trend ka kombinovanju veštačke inteligencije sa kamerama i mikrofonima ugrađenim u naočare, slušalice, kape i druge predmete koje koristimo svakodnevno”. Zatim je izgovorila rečenicu oko koje se sve vrti: „Moramo sprečiti da se ova oprema koristi za praćenje drugih ljudi na javnim mestima.”

Ključna reč je drugih. Ceo marketing ovih uređaja građen je oko kupca - tvoje ruke su slobodne, tvoja sećanja su snimljena, tvoj asistent vidi šta vidiš ti. Niko nije pitao čoveka preko stola. On nema dugme, nema obaveštenje i, za razliku od telefona podignutog ka licu, nema ni znak da se uopšte snima. Zato se u javnosti već zalepio nadimak „naočare za perverznjake” - ime koje nijedna marketinška služba nije smislila, a ipak se zadržalo.

Tung najavljuje i formiranje ekspertske grupe koja će savetovati vladu, a moguća zabrana bi uključila i prepoznavanje lica drugih ljudi na javnim mestima. To je drugi, teži prag: kamera snima, ali prepoznavanje lica sa snimka pravi pretraživ zapis o nekome ko nije pristao ni na šta.

Norveška nije članica EU, ali nije ni izvan njenih pravila - i u takvim pitanjima obično je prva koja će povući liniju, a ne poslednja. Pitanje koje ostaje nije da li će tehnologija stići i do nas, već ko bi kod nas bio nadležan da kaže nešto o njoj kada stigne.