Više od četiri decenije, u dvorištu nekadašnje hemijske fabrike OHIS u Kiseloj Vodi leži otrov. Sada je, za finalnu fazu čišćenja male deponije, raspisan međunarodni tender - rok za ponude bio je 7. jul, a sama sanacija se očekuje da počne u septembru. Pitanje nije da li će se očistiti, već zašto je jednom od najotrovnijih mesta u Skoplju trebalo četrdeset godina da dođe do „finalne faze".

Brojke su surove. Od početka projekta 2021. godine, iz male deponije iskopano je i uništeno 1.969 tona lindana i 586 tona kontaminiranog tla. Ali za potpunu sanaciju preostaje još približno 916 tona HCH otpada, 2.191 tona kontaminiranog tla, 1.121 tona kontaminiranog betona i oko 70 tona tla zagađenog živom. Živa je otkrivena tek u toku rada - iznenađenje koje samo potvrđuje koliko malo smo znali šta je tačno zakopano pod našim nogama.

Tender je raspisala Kancelarija UN, UNOPS, a Vlada je lani u decembru obećala 12 miliona evra raspoređenih u tri godine. Kompanija koja bude izabrana moraće da reši i šta će se raditi sa živom, koja je zasad spakovana i privremeno uskladištena u jednom od već očišćenih bazena. Privremeno - reč koja u makedonskom rečniku za ekologiju prečesto znači trajno.

A mala deponija je samo početak. Odmah pored nje stoji velika, za koju se pretpostavlja da sadrži oko 50.000 tona lindana. Kod Dračeva, u mestu Pelenica, leži još oko 40.000 tona čistog i 6.500 tona mešanog HCH otpada. Kada se saberu sve cifre, mala deponija izgleda gotovo kao vežba za zagrevanje pred pravim problemom.

Svaki korak ka čišćenju je dobar - o tome nema spora. Ali priča o OHIS-u je i priča o tome kako jedna država decenijama živi nad sopstvenim otrovom, menjajući obećanja i rokove, dok kvartovi naokolo dišu. Finalna faza male deponije biće pobeda samo ako ne ostane, kao toliko puta dosad, još jedan odličan plan na papiru dok velika deponija mirno čeka svoj red.