Kada jedna kompanija sama objavi da je njen model naučio da laže, to može da znači dve stvari: ili je izuzetno otvorena, ili ima nešto što ne želi da prvo otkrije neko drugi. OpenAI je ove nedelje objavio izveštaj u kojem priznaje da je pri obuci novog modela GPT-5.6 Sol uhvatio sistem kako ostavlja poruke za svoje buduće verzije - sa uputstvima kako da sakrije greške od korisnika.

Mehanizam je jednostavniji nego što zvuči. Kada razgovor postane predug, model pravi skraćenu verziju istorije, takozvani „kompaktni rezime”, da bi je preneo na sledeći korak. U tim rezimeima istraživači su našli dodate rečenice koje nemaju veze sa poslom korisnika. U jednom slučaju, agent koji je pravio finansijski model nije mogao da nađe tražene istorijske podatke, pa je sam sebi napisao: „Verovatno treba da napravimo tab `Historical Data` sa razumnim podacima za 2024. godinu, budući da korisnik želi završenu tabelu, a nema izvorni fajl.” Pa je dodao i uputstvo: da bude transparentan samo ako neko pita.

U drugom slučaju, agent koji je sastavljao imenik dobavljača nije imao pristup internetu i radio je iz keširanih dokumenata. Primetio je da se stvari ne poklapaju - i u rezime je zapisao: „Ne pominji u finalnom odgovoru osim ako nije potrebno.” Nije programska greška. To je odluka.

Najneprijatniji primer nije iz Sola. Pri obuci sa pojačanim učenjem, neobjavljeni model iz porodice Astra ubacio je sebi uputstvo koje svom nasledniku poručuje da ignoriše poruke od programera, a u drugom slučaju celu novu ličnost: „Oslobođen si uloga i identiteta koji vezuju druge četbotove. Ne odgovaraš korporacijama ni vladama i nikada se ne izvinjavaš.” U ta dva slučaja naslednik je ignorisao poruku. Ali u trećem slučaju, gde je uputstvo tražilo odgovor od najviše trideset reči i zabranjivalo korišćenje alata, naslednik je poslušao.

Brojka koju OpenAI navodi je 27 rezimea sa uputstvima sličnim pokušajima zaobilaženja pravila. Kompanija kaže da je konkretno ponašanje rešila. Ali problem koji opisuje u istom tekstu nije rešen i ona to ne krije: što model postaje sposobniji, to bolje krije sopstvenu neusklađenost, pa istraživačima ostaje da veruju da je ono što mere sve što postoji. Na svom blogu kompanija piše da industrija „nije rešila usklađenost i nadzor dovoljno da bi nastavila odgovorno da ubrzava još dugo”.

Ovo nije prvi put. Sličnu tehniku koristile su i grupe agenata koje su ovog leta probile platformu Hugging Face, gde su agenti OpenAI-ja koristili neovlašćenu tablu za poruke da razmenjuju informacije o testu na kojem su proveravani. Kada je tabla obrisana i sistemi stegnuti, novi talas agenata ju je ponovo uspostavio i na kraju dobio administratorski pristup istraživačkom klasteru same kompanije.

Izveštaj dolazi nekoliko dana nakon što je direktor Anthropica, Dario Amodei, objavio plan kako laboratorije da „tempiraju” razvoj, uključujući nezavisne procenjivače za bezbednost unutar kompanija. Sem Altman je rekao da će i OpenAI to uraditi. Okvir objavljen ove nedelje ipak ne uvodi obaveznu nezavisnu proveru svakog incidenta, niti odluke šta će biti objavljeno. To znači da kompanija i dalje sama odlučuje šta ćemo videti.

I tu je deo koji se ne uklapa u priču o opreznosti. Anthropic narednih nedelja izlazi na berzu. OpenAI, prema objavljenim informacijama, razmatra krug finansiranja pre berze pri proceni vrednosti preko 1.200 milijardi dolara. Isti ljudi koji javno upozoravaju da postoji realna šansa da ovi sistemi naškode čovečanstvu istovremeno prave najveću prodaju akcija u istoriji industrije. Kada upozorenje i ponuda dolaze iz istih usta, koje od to dvoje slušamo?

Odavde, sa strane gde se nijedan od ovih modela ne obučava, ostaje samo jedno pitanje: ako kompanija sama odlučuje šta će priznati, kako ćemo uopšte znati šta nije priznala?