Prozorče koje vas pita da li dozvoljavate aplikaciji da vas prati uskoro će izgledati drugačije - ali samo u delu Evrope, i ne zato što je neko rešio da je tako lepše. Apple je prihvatio da izmeni pravila za tu saglasnost nakon višegodišnje antimonopolske istrage koju je vodio nemački regulator za konkurenciju i još nekoliko evropskih tela.

Prigovor regulatora nije bio da prozorče postoji, nego ko je izuzet iz njega. Sistem poznat kao App Tracking Transparency, prema njima, davao je prednost samom Appleu: njegove sopstvene aplikacije koriste podatke prikupljene u njegovom ekosistemu bez obaveze da prikažu ovakav ekran. Svi drugi moraju da pitaju. Pravilo važi za sve - osim za onoga ko ga je napisao.

Dogovor ne ukida pitanje, niti trenutak u kojem se postavlja. Ono što se menja je oblik. Umesto iskačućeg prozorčeta, ekran će biti na celoj stranici. Reč „praćenje” se izbacuje. Dugmad od „Dozvoli” i „Zatraži da ne prati” postaju „Dozvoli” i „Odbij”. Menjaju se boje i formatiranje, a programeri dobijaju link preko kojeg mogu da objasne zašto to uopšte traže. Kompanija će im dozvoliti i da ponovo postave pitanje istom korisniku godinu dana nakon njegove prethodne odluke.

Aplikacije ovo traže zato što personalizovana reklama nosi više para od nepersonalizovane. Kada se prozorče pojavilo, ogromna većina korisnika je jednostavno odbijala - što je direktno pogodilo firme čiji prihod zavisi od reklama, Metu pre svih, dok je reklamni biznis samog Applea rastao. Ta razlika nije bila slučajna posledica. Ona je bila predmet istrage.

Apple je tvrdio da ovi ekrani štite privatnost potrošača. Tvrdnja nije lažna - prozorče zaista daje ljudima izbor koji ranije nisu imali. Problem je što kompanija istovremeno dozvoljava sopstvenim aplikacijama da prikazuju personalizovane reklame na osnovu podataka prikupljenih u njenom ekosistemu. Privatnost tu nije princip. Ona je granica povučena tako da sa jedne strane ostaju konkurenti.

Ima i jedan detalj koji objašnjava pravu logiku ustupka. Nova verzija ekrana biće jedina dostupna u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Poljskoj i Rumuniji, a u ostalim zemljama Unije programeri će moći da biraju. Drugim rečima, promena stiže tamo gde ju je neki regulator zatražio. Ostali dobijaju opciju, a opcija iza koje niko ne stoji je samo predlog.

To je i pouka koja vredi više od samog ekrana. Ovo se nije dogodilo zato što su se korisnici požalili, niti zato što se kompanija predomislila nakon sedam godina. Dogodilo se zato što je jedno nadležno telo potrošilo godine na istragu i izdržalo do kraja. Pitanje koje ostaje nije da li kod nas ima takva institucija na papiru - nego kada je poslednji put nešto što je ona zatražila završilo promenjenim pravilom kod kompanije ove veličine.