Na 20. juna 2026 u Skoplju će se održati Parada ponosa. Slogan: „Svi neka znaju". Lokacija okupljanja - Česma u Gradskom parku u 18 sati, sa maršem koji počinje u 19 sati. Ruta je ambicioznija nego prethodnih godina - bulevar Ilinden, Ruzveltova, bulevar Partizanski odredi, bulevar VMRO, i ulica Dimitrije Čupovski, sa završetkom u parku „Žena borac".

Organizatori nisu stidljivi. Pređašnje parade bile su diskretne, sa smanjenom vidljivošću i često sa policijskim prisustvom kao glavnim oblikom „garantovanja bezbednosti". Ovog puta, ruta prolazi kroz centralne bulevare - to je politička odluka, ne samo logistička. „Tu smo i odbijamo da se smanjujemo da bismo bili prihvaćeni", jasno se čita u poruci organizatora.

Kontekst im ne ide u prilog. Institucionalno neprijateljstvo prema LGBTIK+ zajednici u Makedoniji raste svake godine. Desnice i određeni crkveni lideri idu otvoreno protiv. Policija svaku paradu „čuva", što u praksi znači da se ritualni napadi očekuju. To je realnost u kojoj izlaženje na ulicu je još uvek čin rizika za mnoge.

Zašto 20. jun? To je tradicionalni datum - blizu Dana ponosa koji se obeležava 28. juna svuda u svetu. Broj učesnika je uvek druga priča - poslednjih godina brojka se kretala između 200 i 500 ljudi, sa nekoliko hiljada gledalaca uz rutu. Za grad od 600.000 stanovnika, to nije masovna manifestacija - ali nije ni to što je važno. Važno je da se još uvek dešava, u zemlji gde zakoni za zaštitu seksualnih manjina imaju godine bez značajne reforme.

Pitanje koje ostaje otvoreno za čitaoce je - da li je Skoplje grad koji evoluira sa vremenom, ili grad koji zadržava tendencije zatvaranja? Parada će ga odgovoriti bar za jedan dan. Broj učesnika, reakcija prolaznika, reakcija medija - svi će biti barometar. Ne da junsko obeležavanje može samo da reši institucionalna pitanja. Ali bez njega, pitanja bi bila nevidljiva.