SAD koče prenos raketa Patriot za Ukrajinu: Evropa ih ima, ali ne sme da ih pošalje

Rakete postoje. Leže u evropskim magacinima i saveznici su spremni da ih daju Ukrajini. Ne stižu zato što fali jedan potpis - i on se ne čeka u Briselu, nego u Vašingtonu.

Administracija Donalda Trampa odlaže odobrenje za prenos američkih raketa-presretača Patriot iz zaliha evropskih saveznika ka Ukrajini, prema američkim i ukrajinskim zvaničnicima upoznatim sa razgovorima. Američki ministar odbrane Pit Hegset zahteve formalno nije odbio, ali nije dao ni potrebnu saglasnost. Pošto je oružje američko, evropske države ne mogu jednostavno da ga proslede Kijevu bez zelenog svetla iz Vašingtona.

A vreme ističe. Prema ukrajinskom zvaničniku, 7. oktobra zemlja je imala samo deset presretača Patriot. Oni su potrošeni u napadima koji su usledili, pa ih je ostalo još samo nekoliko. Drugi izvor upoznat sa stanjem protivvazdušne odbrane kaže da su zalihe iscrpljene. Sagovornici su govorili anonimno zbog osetljivosti vojnih podataka.

Zašto baš Patriot? To je sistem kojim Ukrajina presreće ruske balističke rakete - one koje lete tako brzo i tako kratko da za reakciju ostaje vrlo malo vremena. Bez njega su gradovi i energetska infrastruktura lakša meta, iako konačna zaštita zavisi i od drugih sistema i municije koje Kijev ima. Samo 19. oktobra Kijev je pogođen novim ruskim raketnim napadom.

Američke zalihe troše se na drugom mestu

Glavni razlog za odlaganje je pritisak na američke zalihe municije, dodatno opterećene ratom sa Iranom. U prvom mesecu sukoba na Bliskom istoku, američka vojska je potrošila više od 1.000 raketa Patriot i THAAD da bi zaštitila svoje snage od iranskih napada. Proizvodnja ne može da stigne potrošnju: izrada jedne rakete Patriot može da traje do 36 meseci. Takav deficit se ne zatvara jednom porudžbinom.

Treba biti precizan: ne radi se o zvaničnom, potpunom zaustavljanju američke vojne pomoći Ukrajini. Problem su konkretna odobrenja za prenos raketa Patriot iz zaliha partnerskih zemalja. Ali za zemlju koja broji poslednje presretače, razlika između „ne” i „još ne” je gotovo akademska.

Zelenski je, s druge strane, izjavio da američka obaveštajna služba u tri navrata prošle nedelje nije upozorila Kijev na raketne napade. Kašnjenja i ograničenja u vojnoj podršci, prema njegovim rečima, dodatno otežavaju odbranu. Ipak, svaki probijeni napad ne može se automatski pripisati samo tome - ishod zavisi i od vrste napada, rasporeda sistema i vremena za reakciju.

Evropa sada stoji pred pitanjem koje neće moći dugo da izbegava: koliko vredi odbrana koju poseduješ, ako drugi odlučuje kada smeš da je daš? Balkan pamti lekciju da velike sile oružje dele prema svojim prioritetima, a ne prema tuđim potrebama. Za Kijev, koji se sprema za nove napade na energetsku infrastrukturu, svako „kasnije” je još jedan rizik više.