Ruski poručnik od 26 godina mesecima je Kijevu odavao položaje sopstvene jedinice: prema Wall Street Journalu, preko 300 mrtvih ruskih vojnika

Lav Stupnikov imao je 26 godina, čin poručnika i pristup svemu što jedna brigada želi da drži u tajnosti: kretanju trupa, borbenim planovima, radio-frekvencijama i snimcima izviđačkih dronova. Služio je kao oficir za vezu u 36. motorizovanoj streljačkoj brigadi ruske vojske, na frontu kod Vuhledara. Prema američkom listu Wall Street Journal, mesecima je sve to slao pravo ukrajinskoj vojnoj obaveštajnoj službi.

List piše da se Stupnikov s vremenom razočarao u korupciju i brutalnost u ruskoj vojsci, kao i u rat u Ukrajini. U februaru 2024. godine majka mu, Tatjana Jancen, pomogla je da stupi u kontakt sa ukrajinskim obaveštajcima. Pristao je da sarađuje pod jednim uslovom - da za informacije ne prima nikakav novac.

Prvi udar došao je brzo. Već u februaru 2024. Stupnikov je poslao koordinate lokacije kod Vuhledara, gde se okupilo između 120 i 150 ruskih vojnika i oficira, među njima i komanda brigade. Pre udara je fotografisao okupljanje da potvrdi broj, a onda se, pod izgovorom da ima stomačne probleme, sklonio sa položaja. Ubrzo su pale ukrajinske rakete. Prema podacima koje je sam dostavio, poginulo je 68 ruskih vojnika, a 60 je ranjeno. Među mrtvima bilo je deset oficira, uključujući i komandanta brigade, pukovnika Huseina Musajeva.

To nije bio kraj. Stupnikov je nastavio da nosi uniformu i obavlja dužnosti, a paralelno da šalje položaje ruskih jedinica, planove operacija, kretanja komandnog kadra i frekvencije. U maju 2024. dostavio je koordinate zgrade u kojoj su bile smeštene dve ruske jurišne jedinice. U napadu koji je usledio poginulo je još 20 vojnika, među njima i jedan kapetan. Iznutra je sabotirao i opremu: isključivao je nadzorne kamere i uređaje za upravljanje dronovima, a ukrajinskoj strani davao pristup snimcima ruskih izviđačkih sistema.

Kada je ruska komanda počela da sumnja da neko iz njenih redova odaje planove, Stupnikov je odlučio da beži. U noći 6. jula 2024. prešao je liniju fronta kroz minirano područje, rutom koju su unapred pripremile ukrajinske snage, a put mu je pokazivao ukrajinski dron. Na drugoj strani predao je mobilni telefon sa lozinkama za pristup, pomoću kojih su ukrajinski operativci još mesecima pratili ruske nadzorne kamere i dronove. Potom se priključio Ruskom dobrovoljačkom korpusu - formaciji ruskih državljana koja se bori na strani Ukrajine.

Brojka od više od 300 mrtvih ruskih vojnika, koliko list pripisuje njegovoj saradnji, zasniva se na podacima ukrajinskih operativaca, na snimcima i na ruskim izveštajima. Dakle, deo brojki dala je strana koja ima najveći interes da priča zvuči impresivno. Njegova uloga postala je javna tek u septembru 2025, posle objavljenog intervjua sa bivšim ruskim oficirom, a ruske vlasti su potom raspisale poternicu za njim.

Konačan broj mrtvih verovatno nikada neće biti nezavisno potvrđen. Ali priča već sada govori nešto neprijatno o ruskoj vojsci: korupcija i brutalnost o kojima piše list na kraju su naterale sopstvenog oficira da izdaje svoje. Balkan pamti ratove u kojima je linija između svojih i tuđih prolazila kroz naselja, pa i kroz porodice. Koliko ovakvih priča ima na obe strane fronta, a o kojima nikada nećemo čitati?