Ima mesta koja prodaje agencija i mesta koja prodaje sopstvena kamena ulica. Peratalada, srednjovekovno selce u Bas Empordi u Zironi, spada u drugo. Ime doslovno znaci „klesani kamen” - i to nije marketing, nego opis onoga sto stoji pod nogama.

Celo selo je isklesano u zivoj steni. Rov oko njega nije nasut, nego izvaden iz kamena, sto znaci da je neko decenijama kopao da bi napravio odbranu. Danas po tim istim ulicama turisti traze hlad i dobru fotografiju. Ironicno je sto je selo zadrzalo formu upravo zato sto vekovima niko nije imao para da je promeni.

Ono sto vredi pogledati: srednjovekovni zamak sa kulom, Kula sati sa vidikovcem sa kojeg se vidi cela ravnica, romanicka crkva Svetog Stefana i Bogorodicina kapija - jedina sacuvana stara kapija. Ulica pored zidina zove se Ulica markiza Roberta, sto je dovoljan razlog da jedan spanski televizijski voditelj prognoze napise da se tamo oseca „kao markiz”.

Prakticna informacija: selo je na nekoliko kilometara od plaza Palsa i Begura, sto znaci da ne moras da biras izmedju kamena i mora. Ima restorana, keramicarskih radionica i mali hotel u zgradi iz dvanaestog veka sa osam soba. Osam. To je brojka koja objasnjava celu logiku mesta - ovde se ne dolazi u grupi od pedeset.

Da li ovo lici na nesto nase? Kratovske kule, stare carsije, kamen kojeg ima svuda po zemlji. Razlika nije u materijalu - njega imamo. Razlika je u tome sto je tamo neko doneo odluku da nista ne sme da se srusi i drzao tu odluku dovoljno dugo da postane navika. Da li bi kod nas ovakvo selo prezivelo tri mandata bez nove fasade?

Ako putujes ka Kataloniji ovog leta, Peratalada ne trazi ceo dan. Trazi tri sata, veceru i volju da hodas po kamenu u neudobnim cipelama. To je razumna cena za selo koje je opstalo osam vekova bez da postane tematski park.